Srpski sion

- 540 -

још целом свету у брк приказивати администратором митрополије 1782., кад је онда већ скоро годину дана митрополитовао? Како ли је — грми даље г. Ј. — смео таквом неистином перорирати? Смео је — одговара сам г. Ј. — јер је и сада рачунао на наивност оних око „Србобрана" и „Браника". Смео је рече г. Ј. — јер је рачунао и на пакост мојих „пријатеља", знајући да ће му међу овима аплаудирати једни већ из незнања, а други само из пакости. Смео је — завршује г. Ј. — јер се поуздао на стару срећу своје смелости." Све је то навео г. Ј., и само је заборавио то да каже: смео је, јер сам ја до сада ћутао, и нисам хтео да га утучем и покажем његово незнање, а сада ето то чиним. На опо и овако дрско разметање г. Ј. смишљено за „опсенити простоту", одговарам му само ово: Кад се у уводу исте системе конзисторијалне каже: „— с тога смо најмилостивије наредили, да се тадашњем администратору карловачке митрополије — т. ј. Путнику — заповеди (а то је учињено по самој тврдњи г. Ј. на стр. 67. 1. Децембра 1780.), нека што пре поднесе споменуту основу. Па кад нам је исту поднео (а то је учињено по самој тврдњи г. Ј. 13. Јануара 1781., дакле док је Путник још био администратор), пошто смо је зрело расудили и Тачно испитали (а то је трајало све до 5. Априла 1782., у које је време Путник био већ митрополит), реш^ли смо најмилостивије за несједињене конзисторије — —"; питам сваког паметног човека: није ли она донесена (т ј. предложена) за време администровања Путниковог, а од круне потврђена за време његовога митрополисања ? И ако то не стоји, како онда г. Ј. имаде смелости, да напише — као што рекох — на стр. 68., шта је требао администратор Путник одговорити на зановед од 1. Децембра 1780? Сви знамо, да су закључци народног сабора од 1865. потврђени тек 1868. Па кад би неко рекао, да је рескрипт од

10. Августа 1868. донесен на сабору 1865.; би л' та тврдња била смешна и неистинита ? Да администратор Путник није кр. уг. канцеларији поднео само план, како се у конзисторијама радило од 1770 — 4. — ког у осталом у самој ствари није ни било, него је свака конзисторија односно владика радио у својој дијецези шта је хтео —, него подједно и своје мњење, како би требало да се устроје конзисторије, а на истом је послу радио и сам архимандрит Јован Рајић још за време Видаково; о том се може г. Ј. уверити из поднесеног Путниковог плана од 13. Јануара 1781. А да је исти Путников предлог, канцеларија октроисала, то признаје и сам г. Ј. Те кад сам ја због те октројке и рекао 1888. у „Гласу истине", да је судски поступак - не саму систему сачинио државни саветник Јосиф Ижденци; онда тврдња моја, да је предлог за систему конзисторијалну поднео администратор Путник, а судски поступак да је сачинио Ижденци, нити је одвратна — као што рече г. Ј. — нити сам тиме признао: „да је система постала коректним и легалним путем и начином, те да тобоже и данас важи као доказ, да је са свим коректно и легално, дакле и дозвољено и право, да се цркви наметну реформе и уредбе без њенога внања, против њезине воље, или дикта том државне силе, или и с дозволом њезиних рачуна и путем сабора за време седисваканције." Кад је г. Ј. био у стању из горње моје тврдње, овако што извести; ваистину је, велико чудо, да није извео из њега и то, да се ја имам за 24 сахата скинути са управе манастирске штампарије и да се има он иоставити на своје старо место. У осталом, није г. Ј. први — а и где би он могао бити први —, пре је њега његов данашњи пријатељ и помагач „Игор" тврдио, а можда му је он и сада добацио, да ми пребаци, како се ја не стидим као српски свештеник бранити октроисане од владе неке уредбе,