Srpski sion

- 544 —

Ако ико, то г. Ј. није требао спомињати оно о тобожњем „саблажњавајућем утицају поменутог мога поступка особито у свештенству", јер њему је бар познато, у чијој је кујни скована она „мудра" изјава, коме је у њој предлагана повереница, а коме неповереница, и како је он с њим прошао на брацком збору! А није требао ништа спомињати и оно о „морално-дисциплинарном поступку", јер он бар зна, како је увредио високопреосвештеног Г. епископа карлштатског, иа ако је заборавио, како се окончала ствар, нека буде тако добар, па нек узме преда се г Ново време" од 1895., те нек прво завири у 114. бр. па ће у њему наићи, на ову белешку: „У синоду ће битп говора и о владици Михаилу Грујићу, што је оно задоцнио воз, кад је требао ићи у Будим-Пешту на гласање о грађанском браку. Кажу ? да ће га остали епископи за то напасти, али он ће опет са своје стране, да нападне на држање „Српског сиона" према њему, „тражиће, да се — „тандрчко" — усекне". А за тим нека завири у 115. бр., те ће у њему опет наићи на ову белешку: „Тако н. пр. у Ср. Карловцима беше 19. Септ. овладало велико изненађење, кад се муњевитом брзином распрострео глас, да су се владика Грујић и уредник „С. с." измирили. Заслуга за ово историјско измирење припада бачком епискону Герману Опачићу. Зна се за узрок неспоразума између владике Грујића и поп Јове Јеремића. — — И за то се био (Грујић) спремио, да у синоду љуто нападне на уредника Јеремића, и да најодличније тражи, да се од њега одузме лист. Али у књизи судбине беше друкчије записано. Срећна звезда Јеремићева и овом је приликом учинила своје преко владике Опачића. Јеремић је смерно пришао к руци владике Грујића, скрушено га замолио, да му опрости што је погрешио, и овај му опростио". Па кад кадар беше овако шта учинити један моЋни г. Јеремић, зар то неће моћи учинити и један „превртљиви" и

„незнатни" Димитрије Руварац? Или не буде л он Ј. среће да у синоду нађе свога Опачића, зар он не ће бити у стању и мало отрпети за своје уверење, како би га по том могао и мало боље расветлити и осветлнти, но што га је у своме „Осврту" расветлио? Ако ико, то најмање г. Ј. има повода да кога комендијантом на пољу јавнпх послова назове, и да се чуди, што они добро чролазе. Та има л већег комендијанта на том пољу од г. Ј., и да који тако сретно пролази као он, и коме се исти посао тако сјајно наплаћује! Да сам имао право, што сам рекао, „да сада није време, да се потрзају једном решена пигања, и о којима није савесно, а ни родољубиво данас расправљати и искати њихову измену, како у интересу самога народа и цркве, тако и саме јерархије", и да г. Ј. није ни мало мудро учинио, што је рекао за исте моје речи; „— рече и остаде жив и не дивитеса сем$"; најбољи је доказ то, што панчевачка „Народност", орган српске автономне странке у 19. бр. од о. г. рече: „— — Становиште, што га влада (угарска) заузима данас према католичком конгресу, говори јасно да јасније не може бити, да садање прилике нису ни најмање иовоше и иогодне за сређивање автономних питања, шта више, да се чине непогодније него икад до сад што беху. Па кад смо за ових прошлих тридесет и неколико година у три маха промашили повољне прилике и знали се како тако све до сад таворити; онда би одиста тежак грех био хтети форсирати сређивање наше автономије баш сада у најнеповољније доба, када и римокатолици „шта више ни њихов епископат не може ни до најобичнијих концееија да дође. 8ар1епИ «а!!" И кад је то тако, а никако друкчије, да л оправдано беше оно г. Ј. дивљење и замерка горњој мојој тврдњи, реченој на основу свестраног чознавања данашњих чрилика , пре „Народности". И да л ја због ње, односно због промене свога мишљења о изборном

\