Srpski tehnički list — dodatak

СТРАНА 28 за секунд на хектар; а за слабо насељене крајеве, где сам предложио да се рачуна са најмање 0,5 "у, одговарала би количина метеорске воде од 1,75 до 2,5 литра.

Значи, тек оне кише које буду јаче од

1,75, односно од о литара за секунд и ћа, могу |

почети издавати воду кроз испусте.

Из излагања, које сам изнео на прошлом и на овом састанку, излази ово:

Да би се могао пројект за каналисање Београда, треба најпре утврдити детаљисан програм.

А да би се тај програм могао утврдити, треба знати:

[., колико ће се рачунати на ! становника у максимуму воде, која се доводи у кућу;

2., колику јачину насељености рачунати у разним крајевима или улицама Београда;

9. колико се пута јављају у Београду кише јаче од 100 =, колико јаче од 150 +, ит.д., па према томе утврдити меродавну количину кише за канале. До сада публиковани подаци о томе нису потпуни, и с тога их треба попунити;

· 4. колики део од те кише треба одузети на рачун упијања и како треба рачунати ути-

израдити дефинитиван

цај споријег отицања на смањење количине

воде, која се у канале стиче;

д., колико пута треба да се разради нечиста вода метеорском те да се може испуштати кроз испусте у Саву и Дунав.

Тек кад се та питања утврде, онда долазе на ред чисто конструктивна питања: допуштене минималне и максималне брзине; какав облик треба каналима дати; од каквог материјала треба их градити; какви

су услови потребни у погледу испирања и

вентилисања; каква машинска инсталација тре-

ба да буде; да ли ће пробитачније бити де- |

лити Београд на два или три појаса у погледу висине и у односу на стање воде у Сави и Дунаву; како треба спајати куће, и на по: слетку о томе, коме да се повери израда пројекта и на који начин да се приступи самом извршењу канала.

Сва та питања треба расправити, дати на њих утврђен одговор, који ће бар већина од нас сматрати да одговара приликама у Београду.

Ми можемо и треба да уђемо у расправу свих тих питања, али како ми за сада имамо да ценимо један пројект, који, као што ми изгледа, хоће пошто по то да се сматра као дефинитиван,

то је мислим довољно, ако тај

Рад УДРУЖЕЊА

ПО ____ година ХИ.

пројект будемо најпре ценили -у томе, да ли и у колико он одговара погодбама које сам вам ја изложио или оним на које се будемо сагласили, па ако тим погодбама не одговара, онда нам не вреди улазити даље у оцену; а ако одговара тим погодбама, онда га можемо ценити и у погледу других истакнутих питања.

МИСЛИ О КУПУКУ ЧИТАНО НА САСТАНКУ УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА и АРХИТЕКТА, 29/ХП 1901. год.

Рад око грађења и одржавања друмова.

не само да је важан, него је и скуп.

У нашем државном буџету не налазимо нарочите суме на грађење и одржавање друмова, него се само у општој суми за грађевине помињу и вештачке грађевине за путове.

Према томе изгледа, да ми врло мало трошимо на наше друмове, и то с тога, што се не цени и вредност кулучарског рада.

(О томе како су наши друмови до зла Бога рђави и како су, поглавито у зимње доба, на многим местима готово непролазни, писано је може се рећи и сувише.

Као узрок томе стању наших друмова истицано је поглавито то, што се у нас друмови и граде и одржавају кулуком, том средњовековном установом, која се већ поодавно преживела у свима културним државама.

Предлагано је, да се укине кулук ида се замени прирезом за грађење и одржавањедрумова.

Кулук је доиста једна велика беда и за нашег сељака и за наше инжењере и за наше полицијске власти. То је преостатак још из онога доба, кад сељак није имао своје земље, него је земља, коју је радио, била туђа, као што је радио и све друге послове, које су му наређивали господари земље.

(С тога је кулук као такав и недостојан слободних грађана једне уређене државе.

Према томе је и предлог да се кулук

| укине не само сувремен него и оправдан.

Али сад настаје питање, да ли је могуће код нас тако наједанпут пресећи с кулуком и да ли је могуће кулук заменити прирезом>

О тим питањима, колико је мени познато, мало је писано код нас, а, колико се опомињем, ни на састанцима нашег Удружења нису та питања расправљана.

(С тога налазим, да неће на одмет бити, ако изнесем извесне мисли о том питању, које треба озбиљно унети у претрес и донети