Srpski tehnički list — dodatak

__ ГОДИНА ХИ. _

дефинитиван одговор па питање. чиме и како |

да се кулук замени, а да наши друмови не буду, услед те замене гори него што су сада, т. ј, треба предложити оно што се може и остварити.

За грађење и за одржавање друмова потребна је извесна количина градива и извесна радна снага. Ако се то градиво и та снага

неће добити путем кулука, или ако они који су обавезни да друм граде и да га одржавају неће у натури дати градиво и снагу, онда се |

то обоје мора платити новцем.

Тај новац може се добити у главноме или наплаћивањем друмарине од оних који се друмом служе, или ће се потребан новац добити прирезом од свију оних који порезу плаћају, или од оних који су обавезни да кулуче, од, тако да их назовем, друмских обавезника.

(О друмарини не може бити ни речи, јер | бисмо се тиме вратили у средњи век и створили | бисмо још већу препреку саобраћају, него што је сада имамо, а међутим би се морало држати и нарочито особље за прикупљање друмарине, које би односило знатан део прихода | на своје плате, а отворена би била врата и. злоупотребама,

(Остаје дакле прирез и то или сам или. у комбинацији са кулуком, који се тада не | би сматрао као кулук, него би дотични имао да одради за онолику суму новаца, колику би иначе морао готовим новцем платити.

Да бисмо видели, колика би била сума при- | реза, изнећу неке податке о трошковима за одржавање друмова.

У Француској било је извесне године 37 500 Кт друмова и то 35 000 Кт макадамисаних а 2500 Кт каменом патосаних (калдрмисаних). У тој години утрошено је: на одржавање макамада 15 879 000 дин. кадрне 2 375 000 . , банкета и ровова 3750 000 „вештачке објекте и засађивање ! 750 000 „ споредне трошкове 790000, „ управне трошкове 1250 000

Свега 25 750 000 Лин.

То значи, просечно је износио трошак годишње око 689 динара на сваки километар друма и то за макадамисане друмове по 450 динара а за каменом патосане по 930 динара од сваког километра.

У тој је години било свега 11514 чувара друмова (путара); дакле на сваки 3,25 Кт по 1 чувар. '

“ >

Рад УДРУЖЕ ЊА

СТРАНА 29

Други пример узимам из Виртемберга. Према званичном извештају за 1898/90 годину, износила је дужина државних друмова 3087 Ккт. Од тога су одржавани о државном трошку 2718 Кт, а 369 кт о општинском трошку.

На сваких 100 Ккте површине у Виртемберга долази по 158 Кт дужине друма, од

' којих држава непосредно одржава 13,9 Кт.“

За одржавање друмова постоје 15 инспекција. На поједине инспекције долази по 155 до 306 Кт друма, или просечно по 206 Кт.

(Све инспекције укупно имају 33 друм-

ска надзорника, који су положили за то про-

| писани мајсторски испит.

За израду пројеката и предрачуна за друмове, мостове и за речне грађевине, као им за надзор над тим грађевинама, придодати су инспекцијама 9 инжењера, 9 подинжењера пи 50 асистената.

У поменутим годинама издато је за редовно одржавање друмова:

1., за набавку и туцање камена 929 724 марке или по 342 марке на Ккт;

2. за надзор, чишћење ровова и употребу ваљака 1016687 марака или по 379 марака на Кт.

Свега 1946 411 марака, или по 717 марака на Кт.

3. за ванредне оправке друмова, пропуста, километарског и хектометарског камења, за засађивање и одржавање дрвећа; за чишћење снега и за друге непредвиђене потребе утрошено је 279 943 марке, што са горњом сумом чини 2226850 марака или око 824 марке Ккт;

4. за израду нових друмова, нових мостова, као и за одржање 1352 Кт. побочних друмова утрошено је 2997 870 марака.

Према подацима из једног пруског 0круга, у коме дужина друмова износи 387 Ккт, кошта одржавање 1 Кт 230 марака, без персонала; а са надзорним персоналом по 270 марака.

У баденском закону за одржавање друмова означено је, да су општине дужне на сваки хват друма плаћати по 9,52 пфенига на рачун одржавања окружних друмова.

Округ и општине сносе по 1/, трошка, а држава о, на одржавање окружних друмова.

# Виртемберг има површине 19504 Кт= а подељен је на 4 округа. Србија има 48 300 Јит= дакле је скоро 2, 5 пута већа од Виртемберга и требало би, према томе, да има око 7 700 Ккт друмова.