Srpski tehnički list — dodatak

СТРАНА 32

Рад УДРУЖЕЊА

ГОДИНА ХШ. |

9.) Страни поданици, који код нас пла-

ћају порезу, ослобођавају се личног рада, али

они, који имају сталну радњу или непокретно имање, дужни су дати одговарајућу новчану накнаду.

Исто тако и учитељи, свештеници и државни чиновници не могу се употребити да

лично раде, него тај рад замењују новцем.

10.) Сазив друских обавезника врши суд |

општински у време, које му ] саопштеном распореду. 11.) По свршеном раду после сваког са-

е одређено према

зива надзорник рада издаје написмено сва- |

коме обавезнику отпуст, с назначењем, колико је и како је посао извршио, а дупликат отпуста остаје код надзорника и он га предаје своме грађев. одељењу заједно са списком оних који нису на рад дошли.

Грађев. одељење одређује казну за оне који нису дошли или су небрежљиво радили, и о томе извештава дотични општински суд.

12) У распореду обавезника означити не само број дана, него и томе броју дана

одговарајућу количину рада, рачунајући да. једна обавезничка надница одговара 0,6 пла-

Кене наднице. Ко за краће време добро изврши опредељени му посао, може се раније

вратити, а рачунаће му се да је своју оба- |

везу одужио. 13.) За сваки округ установити фонд за

ход и прирез од мостарине. Новац тога Фонда да се шаље Управи Фондова на приплод. 14. Окружна благајница чува новац до-

бивен заменом личнога рада и од тога се!

новца плаћају надничари за друмове, где то

затреба. Из тога се новца набавља и алат. потребан за разбијање камена, набављају се.

колица и други алат, који обавезници не доносе. Што од тога новца преостане, шаље се крајем године Фонду за јавне друмове, одакле се може узети и утрошити у идућим годинама. 15) Из тога ће се Фонда плаћати нак- |

нада онима, који се за време рада на друму

осакате или који погину. 16.) Кад Фонд ојача, онда се при гра-

бењу распореда може посао распоредити тако, |

да се, према стању Фонда, рад већим делом врши плаћеним радницима, а преостатак посла разделити на обавезнике. Тиме ће се поступно сводити лични рад на све мању меру.

17) Да за време рада на друмовима пе би застајали домаћи послови обавезника, ра-

| кулук више обавезника, него ',, највише Та

според градити тако, да из једног села, као

и из једног дома, не излази у исто доба на а то исто да важи и у погледу стоке.

18.) Грађевинска надзорна власт стараће се, да извесан број обавезника, који за то вољу покажу, изучи појединим простијим занатским пословима, који налазе примену код друмова, као што су минерски и дрводељски послови, обрада камена и т. д. Таквим обавезницима, кад по својој обавези долазе на рад, плаћати половину наднице, која се плаћа радницима за дотичну врсту послова.

19) У Министарству Грађевина устано-

| ВИТИ засебно одељење или имати нарочито

особље, коме ће бити само то посао, да се стара о правилном грађењу и одржавању друмова.

Тај би одељак израдио уредбу за друмске обавезнике, израдио би Формуларе за књиге и за сва писмена саопштења; водио би статистику о израђеноме послу и о његову коштању ; старао би се, да се установи зимски курс за спремање надзорника — мајстора друмских; пратио би уређење друмова у страним државама, итљд.

20) За неиспуњавање прописа законских о јавним друмовима или прописа уредбе о друмским обавезницима прописати казне како

· за обавезнике тако и за општинске и полијавне друмове, у који може улазити у при-|

цијске власти и за надзорно особље, слично казнама које постоје у закону санитетском, војеном, привредном и финансијским законима. Казне да буду осетне, али ипак не толико претеране, да их је немогуће извршити.

91) За ревносне кметове, полицијске и грађевинске чиновнике и особље предвидети новчане награде.

22.) Ширина наших друмова је сразмерно велика и с тога је потребна и велика количина градива и велика радна снага за одржавање. Треба о томе размислити и ширину друма свести на најпотребнију меру, јер ће се на тај начин знатно смањити и трошкови за одржавање. Исто тако размислити и о са мом градиву за друмове.

Питање, које сам овде расправљао, важно је не само са чисто техничког гледишта него и са гледишта народне економије и привреде у опште.

(С тога се"надам, да ће чланови нашег Удружења поклонити му своју пажњу, да се

оно што корисније реши. 26 И Ст.