Srpski tehnički list — dodatak

СТРАНА 34

Рад УДРУЖЕЊА

ГОДИНА ХИ.

износи 84 т. Између ових лукова за ношење средњег дела коловоза употребљена је греда из армираног бетона од 6 т. распона; такве греде се изводе и по конструкцији од Мелана.

Економски обзири. При детаљнијем испитивању и решавању,

који ће се конструктивни материјал употребити, најкоректније је поћи са економске тачке гледишта, принцип је дакле тај, да се за могуће системе конструкције, према напред изложеном, а с обзиром на могућност примене два или више разних материјала израде упоредни пројекти са предрачунима коштања. При томе ће у економском смислу онај систем конструкције и објекат из оног материјала бити најјевтинији, за који је најмања сума из уложеног капитала потребног за грађење његово по предрачуну, капиталисаних трошкова за одржавање до коначне дотрајалости објекта с обзиром на његов век, и величине оног капитала, који у време грађења дат под интерес на интерес на крају века дотичног моста даје толики капитал, да се он може новим заменити.

Пројекти и предрачуни строго узев дају само величину оног капитала, који се за ново подизање моста мора утрошити, међутим су друга два трошка веома неодређени и зависе поглавито од века дотичног моста.

Може се рећи, да су дрвени мостови прилично кратког века, нарочито ако нису кровом заштићени од наизменичног дејства влаге и сунца. Солидно изведени камени мостови имају тако рећи неограничен век, што тврде по све стари римски објекти те врсте. Гвоздени мостови у погледу трајашности заузимају неку средину између дрвених и камених, наравно под претпоставком доброг одржавања — премазивањем бар сваке 5 године. Како се гвоздени мостови јављају са постанком железница, које још нису славиле своју стогодишњицу, не може се о њином трајању ништа са сигурношћу казати, јер се нема искуства као за дрвене и камене мостове.

збећ] узима да се трајање мостова дрвених према гвозденим, према каменим има као 10 према 100 према 1000 година, на против трошкови за одржавање стоје у падајућем односу. По истом аутору, масивни мостови из ломљеног камена у цементном малтеру, захтевају знатно већи уложени капитал при грађењу од дрвених, међутим, мостови из ломљеног камена, у погледу уложеног ка-

питала за грађење, јевтинији су од гвоздених за 15 па често и 300/.

При одредби коштања, неоправдано се од решавајуће стране цене пројекти само по потребном капиталу за грађење, без обзира на трошкове за одржавање и улагање у Фонд

за замену дотрајалог моста са новим.

Обично се пројектанту услови, да се мост мора што пре подићи, чека се дакле на пад дотрајалог, а уз то му се каже, да стоји извесна, махом недовољна сума на расположењу, па ако пројектант, поред свију повољних услова, сем новчаних, не може да изиђе са далеко рационалнијом каменом конструкцијом, нареди му се да ради гвоздену или чаки дрвену и ако таквима већином није место са

економског гледишта.

Далеко би боље било, нарочито за наше прилике, образовати нарочите Фондове по окрузима, као што су неки н.пр. Ваљевски то и учинили, из којих ће се сакупљени новац употребљавати искључиво на подизање сталних важнијих објеката од камена, ако само за њих услова има, што је скоро увек случај. По државној помоћи до њих се неће, бар у већем броју дуго доћи.

Све док се не сакупи довољно новаца за подизање сталног каменог моста преко неке реке, економичније је за наше прилике саобраћај и дрвеним мостовима одржавати, но поручивати гвожђе, за које се издаје новац на страну, а уз то се плаћа и велика царина — 129 дио. у злату од 1000“ минијумом премазаног гвожђа, и ажија која достиже знатну вредност.

Ма да се царина рачуна у државни приход, који из једне касе државне иде у другу, кад држава поручује гвожђе, опет је због оскудице буџетске у Министарству Грађевина, за два већа моста наручено Фабрикама, да конструкције не премазују минијумом но само Фирнисом, јер је тад царина мања и то 65 дин. од 1000“. али ће без сумње ова назови штедња, имати хрђавих последица, јер су конструкције захрђале, те су се морале нарочито чистити, у колико је то било могуће на местима грађења. С обзиром на овакове случајеве, и наше лабаво одржавање гвоздених мостова честим премазом, биће увек рационалнији и економичнији код нас, камени мост, па ма он коштао и нешто више

од гвозденог.