Srpski tehnički list — dodatak

СТРАНА 54

А да би се што пре и са што капиталом образовало овако друштво, држава би требала да га помогне тим, што би усвојила да се акције његове могу узимати као кауција за све врсте лиФерација, грађења, итд.

Непосредне користи не опажају се одмах, и ако постоје, јер би образовање оваког друштва у вези са унутрашњим зајмом у земљи припомогло, да се што пре приступи грађењу нових пруга. Посредне су користи велике, јер се добија једно јако друштво подобно за сва могућа подузећа, и које би, служећи се страним капиталом под повољним

Рад УДРУЖЕЊА

већим |

_ година ХШ. _

те бојазни, а да покрије случајне веће из-

| Ддатке, тражи знатно већу цену по километру.

условима, користило и себи и држави. Новац |

би остајао у земљи, сиротна класа нашег на-

рода имала би рада да себе издржава, а према

држави одужи своје обавезе, итд. итд.

У детаљније разлагање о остварењу овога |

друштва нећемо се упуштати, али се надамо

да ће се сигурно остварити и то на таквим

основима, који ће га убрзо подићи на ону висину, на којој доиста и треба да стоји.

Пре но што бисмо завршили овај реферат, да напоменемо неколико речи о начину уступања радова у израду. Пруге се могу дати предузимачима:

за сваку пругу по на 0с06.

Грађење пруге по том начину увек је скупље. мање важне, лоше стране овога начина нећемо се упуштати,

Код другог начина — израде по јединичним ценама — управо и нема лоших страна. Приписује се, но не оправдано, да тада надзор израде скупо стаје. Добра је страна, што држава плаћа ону суму радова која је доиста израђена, искључује дакле могућност штете предузимача, као и плаћање веће цене по километру од стране државе. А право је, да се плати, што се изради. Израда пруге по овом начину, који је данас свуда усвојен, увек је боља п јевтинија но по првом начину.

Јасно је, да је једини ш прави пут за извршење нових пруга: уступање по јединичним ценама разних радова.

Резиме нашега рада јесте:

|. Важност и потреба грађења нових железница узаног колосека позната је свима, а постала је насушна потреба наше земље и са грађењем треба што пре отпочети.

2. Интереси државни, економни и Фи-

' нансиски налажу, да се драђење ових пруга 1]. или паушалним сумама по километру, |

2. појединичним ценама разних радова.

И један и други начин има својих добрих и лоших страна. Ми ћемо у кратким потезима поменути и једне и друге и извести закључак, који је начин подеснији за обе уго-

варачке стране, државу и предузимача. У оба

случаја пак предузимач има да преда држави саграђене пруге према утврђеним трасама добро и солидно израђене иу одређеном року.

Добра је страна првог начина и та, што |

се државе не тиче количина извршених радова -" у колико они не би прешли у напред |

одређени проценат приближно срачунатих ра- |

дова, но једино изискује добру и солидну из- |

раду према техничким прописима. А да би израда била добра, држава преко својих органа контролише рад предузимача.

Лоша је страна, што се предузимач и поред брижљиво израђеног плана, приближ-

ног предмера појединих радова, боји да не |

изгуби у раду наилазећи можда на непред-

виђене теже радове, препреке итд.; а из.

ни у ком случају не издаје страним предузимачким групама.

3. Финансирање за израду ових пруга позајмицом на страни ло просечном курсу по коме су код нас зајмови закључивани штетно је. С тога треба за сада приступити унутарњем зајму путем обвезница, које издаје држава а наплаћује и новац чува Управа Фондова. Управа исплаћује предузимачу зараду и интерес обвезница.

4. Грађење пруга да се извршује постепено, а амортизација обвезница по нарочито утврђеном плану.

5. Ради остварења горњих тачака потребно је, да се образује једно акционарско предузимачко друштво, коме би се ови радови поверили а тиме створила могућност за извршење и свих осталих већих радова. Ако би се пак показала немогућност извршења унутарњег зајма, друштво би ово могло узети како грађење тако и Финансирање ових пруга.

Прегаоцу Бог помаже!

20. априла 1902. год. В. Ж Вуловић

со ' о о