Srpski tehnički list — dodatak
ГОДИНА ХМ]
Одношаји који ће наступити услед овог ненормалног оптерећења јесу следећи:
Нека је нормални губитак напона у артеријама е, допуштена разлика потенцијала између обеју! тачака А и В нека је е,, тада јачина струје у проводнику ! неће бити= А него
- 65 НИ Бр = 255. А+В В (АГ В) + -ВА,В. А-В а јачина струје од А ка В биће ~ ба 8 (А—А) — те Јо 1 ЕВЕ Помоћу ових израза може се у сваком посебичном случају да констатује, да ли је ради изједначења потребно појачање проводника, који спајају разводна средишта.
У случају, да је губитак напона у арте_ријама сразмерно мали, од пресудног је
исто тако ђ=
е значаја члан са —- Ако је пак ова размера 6. |
е та" врло мала, то се може да стави (у приближном рачуну):
И А В ПН
4 Ај
При овим последњим условима важи за |
3 разводна средишта А, В, С, која су спојена једним проводником (изједначење).
А ово (БС)
· В КЕ АВЕС (А + В+О) са С ду Ма во Бо Тачно израчунавање изједначења има управо тим мање вредности, што нема никаквих одређених основица за степен нередовног оптерећења као ни за допуштену __разлику напона. Шта више, треба се задо_ вољити тиме, да се помоћу поменутих формула оцени у неколико тачно изједначење у разводној мрежи. При томе треба се обазрети
ђ =
ИЗ НАУКЕ И ПРАКСЕ
СТРАНА. 33
на то, да разлика напона у мрежи проводника треба да се целисходно мења између неких међа, као и дозвољени губитак напона у разводницима. Даље треба помишљати на то, да евентуално паралелни разводници између двају разводних средишта дејствују као проводници (изједначења). Дакле при претресању питања о, изједначењу можемо пресеке проводника (изједначења) да саберемо евентуално с обзиром на релативне дужине и тиме да упростимо сложене проводне мреже при овоме претресању.
Израчунавање проводника изједначења бива према овим претресанима на два начина, прво по губитку напона при оптерећењу као нормално узетом, и друго с обзиром на изједначење. Усваја се онај пресек од ова два који буде већи.
За израчунавање прво поменутог губитка служи познати одношај за расподелу струје у проводнику једног пресека а са обостраним доводом струје.
У сл. 4. бива 0- Ад давање струје на местима 1, 2, 3 (у огранцима евентуално) између разводних средишта А
и В. Дужине у метрима јесу а,6, с, а, укупна дужина јесте |. Тада је јачина струје, која у А даље отиче Ка
ј = ба+ (са) = (са =)
|| | а јачина струје, која у В даље отиче
] па+ђ(а+а)- (а ђ + с)
је) : |
Помоћу ових величина и једне одмерене вредности за губитак напона (у проводнику изједначења) може да се израчуна пресек.
· Као пример узмимо случај; у 1 одгранато је 10, у 2'80, иу 3 50 лампа по 0,5 ампера, је=200м.поједини одсеци јесу 60, 50, 40, 50 м.
> е=в
ОВ
Ст
А 6о , 50 80 60 В
Тада је: 25.50+40 .90 + 35 . 140 [_____- |. И 35. 60440 . 110425 . 150 Јв = =: = | =51.25 ампера.
5