Srpski tehnički list — dodatak

о

СТРАНА 36

ИЗ НАУКЕ И ПРАКСЕ

ГОДИНА ХМ]

рује. Ако је при „аусблазовању“ овај предмет остао у пароразводном сандуку, што је вероватније, него ли да ће га пара баш на улаз у канал навести и кроз искривудане канале истерати, може се десити да се при великим брзинама и падовима, на којима се регулатор затвара и локомотива без паре путује, усљед потреса тај злонамерно убачени предмет заглави на улазу у дотични парни канал, претрпели квар, или, ако би убачени предмет случајно доспео у цилиндер, онда дотични делови покретног механизма машине и цилиндера.

Строжијом контролом и одговорношћу за оваке случајеве како целе дотичне партије, која оправку извршује, тако и надзорних органа могла би се постићи иста сигуност, а у материјалном погледу учинила би се знатна уштеда: јер би се избегла учестана

подбијања саставака и томе подобно, аи

котао би више година могао у саобраћају

| издржати. Ради потпуности ових редова наводимо и то, да нема котла, код кога се.

при оправци не врши у већем обиму и подбијање саставака, што се може и из дотичних акордних књига констатовати. Па поред свега тога, по извршеном „ауслазовању“ исти котлови остају у саобраћају кратко време без замерке, јер највећим делом само усљед „аусблазовања“ убрзо почну

"саставци попуштати.. С тога се надлежни не би требали о ове. редове оглушити, а будућност би утврдила

добре стране како у материјалном такои у саобраћајном погледу локомотивских кот-

лова, које су са укидањем ове манипулације са скопчане, а и ложионице би мање _имале

„кубуре“. са котловима.

ТЕХНИЧКИ ГЛАСНИК

Железничка мрежа целе земље до крада | 1905 год. — Железничка мрежа на земљи до краја 1903 год. износила је дужину од 859355 км. У самој 1903 год. приновљено је и саобраћају предато 21139 км. Највише железница има Америка и то 432618 км. од тога долази на сједињене државе 334634 км. После долази Европа са 300429 км. затим | Азија, Аустралија и на послетку Африка. Према дужини железничке мреже појединих држава прво

1

место заузимају сједињене америчке државе (са 334634 км.), потом Немачка (са 54426 км.), европска Русија, Француска, Британска-Источна Индија, Аустро-угарска, Велика Британија и Канада. Од осталих држава не достиже ни“ једна дужину железничке мреже од 20000 км.

Како је немачка мрежа распоређена на поједине делове света и државе показује следећа табела _

ф 28 = ПРИРАШТАЈ 2 = 50 ДЕО СВЕТА ОДНОСНО 5057 | од 1899—1803 год. | Сб»ва се ДРЖАВА 5 =6 55 А | = 055=о | Европа | | Немачка : | | Пруска . 32854 | 20637 8,7 9,4 Баварска . 7081 476 72 9,3 Саксонска 2973 150: | 5,39 19,8 Виртемберг 1946 | 26315 15,0 10,0 Баденска . 2088 4175 0,1 13,7 Елзас—Лотрингија 1906 110 6,1 154 Остале немачке државе 5578 104 1,9 21:02 Укупно Немачка 54426 3915 1] 10,1 Аустро-Угарска са Босном и Херцеговином 38810 2543 1,0 5,1 Велика Британија са Ирском 36148 1133 92 1155 Француска 45226 1011 ПА 8,4 Европска Русија са Финском 93258 6816 14,7 0,9 Италија ни ~ 16039 316 2,0 5,6