Srpski tehnički list — dodatak

у Ств. 14. те Српски Технички Лист Пода ХМ. Како јеу = у, + у, то је сад лако одредити : ап Е из разлике (у — Т) и тачку А. “5 з(Е + 8) На исти начин може се израчунати Х, Х, и одредити и обележити тачка 8, и као почетак кривине. Из 4.223 је: 2.%) У двема тачкама А, и 8, на обележеним прав- . цима могуће је дизањем управних у овим тачкама на' 15 ПИР ЛИР обележене правце наћи пресек С. | У — заЕ-+д,+у) 23: Мерењем дужина В, СО, = | и С, А, = |, као а ЈЕ у и мерењем угла а који те стране захватају — а који ) | 51 | "и; ПИО И је у исто време централни угао имамо из | втЕ--д)) к5, Ед 7) # В, С; А, (слика 3) да је: А | и Готе 2 По У 4 18 21,1 оов ве. 1 | из разлике у — Т наћи ћемо и утврдити вт 8, = Г Ки крај кривине. у ћ 5) Тако исто утврдићемо и почетак кривине Ва раЗа и чунајући вредности Х, Х, ... Хп. За тим је: Примедба. Деси ли се случај да нисмо у стању 6, = 900 — 6; у, = 99 — %, обележити полигон В, 1,2, 3 . . . А, са испупченим ПИ Еј угловима #, у, б, и т. д. већ буди какав полигбн 8, Х == Ц Ка ни ПА ИЕ За А ити Во. ја Зи о А оћда да би могли на обележеним правцима добити одсечке У,, чт сов 8, У, .. . Ућ, треба из података добивених мерењем У Е ата _ “о зпа. страна В, 1, 1,1, 222 23 односно В, а, 141 и углова 8, ]а 1, 22, 3 односно В, 13 1 израчунати таи ен дужине страна |; и |. као и преломне углове а Њу. 2 и по том приступити израчунавању дужина У, Уз. Из дужина Х, У и Т могуће је одредити почетак | а а а ПИ и крај кривине. ( Ако би могли на терену обележити између двају 3.) Ако између обележених праваца чији је пресек | праваца полигон Вг 12... . Аз (слика 5) онда. је — (односно теме кривине) — неприступачан нисмо у задатак много простији од првог и рачунање је лакше. стању наћи једну тачку С, са које се могу догледати Помоћу Карнотовог става и синусног правила, лако је две тачке А, и В, на обележеним правцима, онда ћемо | узРрачунати (види задатак 1) [, и углове, а, и у, по обележити један полигонски влак В, 1234... А, | том Г, и углове ог и ду а по том и дужине Х иу коме можемо мерити стране |, |. ђ ... 1 и преломне | као и Т. | углове а. # 7,9... КЕ. Као што се из слике 4. види Овим задацима обухваћени су сви Могући случацентрални угао јеви одређивања почетне и крајње тачке једне кривине ј : кад је теме неприступно, и кад се са тачака једнег = века о род с (ни = 8). 1800. обележеног правца не може догледати на обележене тачке другог правца. Дужине у, уз, уг · · ул израчунаћемо на начин

кад што је то показато у задатку 1 с. па ћемо добити да је: о чв

а

. у = ИЕ +)

“3 Овај задатак решио је г. Јордан Џетровић.

Ови начини израчунавања и обележавања почетка. и свршетка кривине су нови и до сад непознати.

Обреновац 17. Новембра 1906. године, Мих. В. Илић

инжењер.