Srpski tehnički list — dodatak

тиште

Год. ХУЈП — 1907..

" По УоЊетив — овој хроници подигао је цар Хенрих | године 922. град Гослар на једном месту где се налазила некаква воденица.

Нешто мало после тога (1044) било је воденица и у Млетцима, које су због плиме и осеке обртане

после 6 часова на једну или другу страну, према томе који је правац кретања узела вода.

Па и разне повеље из крсташких похода тврде,

да је било воденица у Немачкој, Француској и другим

земљама, па и на Балканском тропољу.

Без сумње је и српски народ тада имао воденице. Реч воденица. према појму, који треба ова реч да означава у српском језику, готово је индетична са појмом, који означава реч млин. А да воденица мора бити подигнута на води о томе не треба ни мислити; само је овде интересантно још и то, воденица готово изгубила звучна или језична ознака млина, већ кад се каже воценица онда се ту само по себи схвата и појам млина, па чак и појам жрења, јер се не баш ретко чује да се за појам жрвањ за кафу или со назива речју воденица за кафу и со. Из овога је јасно, да су у српском народу и постојали може се готово рећи и једино млинови са воденом

што се из речи

покретном снагом — воденице, а можда су Срби дошав на Балканско тропоље и затекли водена кола, која су кретала млинове, што ће сеу неколико можда моћи извести и из назива појединих делова на воденом колу, кад их филолог посматра, у што се ја нећу и не могу упуштати ; само ова околност што се млин на води са воденом покретном снагом назвао воденицом сведочи, да је у таквом млину главнија и важнија ствар била вода и водена моторна снага, но сами жрвњеви, па и њихов производ рада — брашно, мливо; а кад је то тако, онда се, држим, је млин са воденом моторном давно међу Србима.

У Душановом закону нема ничега што подсећало на какав закон о водама и воденицама, сем што се у члану 108. помиње, да је сваки млин морао плаћати приставу По д џерпере (види: законик Стефана Душана цара српског 1349. и 1354. наново издао и објаснио Стојан Новаковић.)

Прешав овако у главноме историју воденог кола и утврдивши у колико је могуће порекло млинова по-

може тврдити, да снагом познат

би нас

дигнутих непосредно на реци, описаћемо и један тип воденог кола, који се почешће виђа код нас у Орбији на Великој Морави па га за то и наш народ заједно са воденицом назива моравка 1)

У слици 1. представљен је изглед моравке спреда и са стране. На чуновима Т, који се зову тумбаси подигнута је читава моравка, чунови су утврђени ланцима |, за обалу, подаље од самога речног корита. У правцу стрелице тече вода, удара на крила воденог кола К, потискује их и тиме окреће водено коло или

ђ) Има ових воденица и на Западној и Јужној Морави, а и на Сави и Дунаву. чија се конструкција врло мало разликује од ове, која је овде описана.

ОРПСКИ ТЕХНИЧКИ лист

Ори

боље рећи осовину његову О, Из слике 2, 3и4 јасно се види конструкција моравке. У лежиштима М, који се зову шрупци лежи главна осовина т.3, ваона, из које на три места излазе по 8 «адца р, у чије су горње крајеве углављена дераја названа матароге т. Начин како су матароге спојене са паоцима види се из слике 5. Да би паоци били што боље везани међу собом налазе се укрутнице дрвенг п и гвоздене у. На ваони налази се један зупчасти точак М, који се окреће заједно са ваоном (сл. 9. и 3.) Зупчаних М стоји у додиру са малим точком Т, који је утврђен на осовини К. Овај точак г састављен је из два дрвена образа, између којих су утврђене гвоздене шипке, које захватају зуби зучпаника /М, оне покрећу точак т,а са њим и осовину К. На осовини Е утврђен је други зупчасти точак (), који се обрће заједно са. осовином К, а овај опет стоји у додиру са точком #, те га покреће. На овај начин пренето је обртање од хоризонталне на верти«алну осовину. Точак 7 конструисан је (сл. 8) као и точак г, само што су дужи гвоздени шипови 1 1, који су утврђени између образа у. Овај точак 24 има вертикалну осовину 5 на чијем је горњем крају утврђен жрвањски камен К. Из коша ] пада зрневље преко корице |, која се одржава у вези са кошем помоћу кључанице х. Чекешало у ослања се једним крајем на камен који својом горњом неравном површином при окретању помера чекетало У, ово опет доводи корице у вибрирање, те се преко њих спушта полако зрневље на ниже и пада под камен, ту се самеље и мливо (брашно) пада локом ћу сандук с.

Слика 6. показује како су утврђени зуби на точку М,

Кад се жели, да се обустави рад воденог кола онда се употреби устава Џ; Слика 7. нам представља уставу у детаљу; на једно вретено, које се помоћу руковата може окретати у својим лежиштима намотана су два ланца близу самих лежишта вретена, о крајевима ланца виси загатка ф, која се при одвијању ланца клезећи између вођија # спушта у воду, те је загати и ниво воде пред воденим колом спадне, вода не дохвата пераја — матароге и водено коло стане Чим се загатка извуче из воде, ниво се воде пење, вода удара на матароге и водено се коло почне обртати. Свршивши описивање наше моравке, нека ми је дозвољено да бар најкраће изнесем израчунавање дејства ове врсте воденог кола, те да се види моторна снага његова — величина рада, који нам оно свршава.

Ако означимо обимну брзину точка (воденог кола) са. у, (ефект) равно механичком раду у јединици времена т. ј. дејство ће бити изражено производом из силе (Р), која дејствујући по обиму гура точак и пута. у јединици времена у правцу силе (брзина у), те означавајући дејство са Е имали би да је у опште:

је а (0157)

Сила Р преставља нам силу, коју врши вода