Srpski tehnički list — dodatak
Год. ХЈХ.
ХСРПОКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ,
Отр- 17
престављена Е пута мањом дужином него она напрезања, која добијамо директно разлагањем сила () по Кулмановом начину, како смо раније радили. Ми смо узели да је Б == 4, па треба да нам је [),, до бијено последњим начином, 4 пута мање по дужини
од истог напрезања добијеног првим начином, што се врло добро слаже.
Овај последњи начин добијања напрезања у шталоима испуне зове се Џимерманов начин. Доказ за тај метод изведен је овом приликом простије него на другим местима и због тога се извођење тога доказа овде и наводи. По овоме начину налазе се напрезања у вертикалама из четвороуглова сила у чворовима горњег појаса. Од сила 0, 0, П, и У, у другом чвору горњег појаса нашли смо [, и Оз и друге две: О, и У, морају с њима затварати четвороугао чиме су потпуно одређене.
У мрежу носача уцртана су гранична напрезања за све штапове испуне и то О; О У; и Уе у два
пута већој размери него остала напрезања, јер су она добијена из ордината 1 Г 2 Мп– 1 и2 Мп — линија. 4, 4,
Да смо к ординатима М А
од прелазног терета додали још и ординате
Ме
4 параболе од сопствене тежине, ми би могли добити напрезања од укупног терета р + с. То на примеру није рађено, једно ради простоте и прегледности цртежа, а друго због тога, да би се добијена напрезања
у дијагонали [, по оба начина могла међусобом сравнити. ·
Напрезања која добијамо у дијагоналама и вертикалама на показани начин, нешто су мања од максималних напрезања, која се добијају при оптерећењу носача до поменуте границе Е (цртеж 3.), али та разлика је врло незнатна и с погледом на грубу оцену величине оптерећења р безначајна је.
Кирило Савић.
НИВЕЛАЊЕ МАСА
ЗА СВОЈЕ УЧЕНИКЕ
израдио Јевта Стефановић редов. проф. Универзитета.
(Са сликама на листу 2—5.)
УВОД
При изради пројеката за железнице и друмове инжењери најпре уцртају трасу у генерапштабну карту те на тај начин добију главни правац трасе и виде с каквим се нагибима путање може у главном извршити објект.
Затим излазе на терен, полажу на теренуа према утврђеном главном правцу и одређеним нагибима полигон који им служи за даљу детаљнију студију терена. Имајући положени полигон као основицу, они снимају један појас земљишта из кога вероватно будућа траса пута или железнице неће изаћи. Тај се појас затим преноси на цртеж и склопи се слика тгрена. Ова слика треба у себи да садржи све податке потребне за уцртавање пројекта. Треба дакле да преставља хоризонталну пројекцију целог земљишта и да је снабдевена висинским котама, да су на њој
а поред тога престављени и токови воде а по могућству и геолошки слојеви самог земљишта како би пројектант имао могућности, да пројектује све вештачке грађевине на друму или железници: потпорне зидове, бедеме, обложне зидове, пропусте за отицање воде, мостове, виадукте, аквадукте, потребне построје за процеђивање земљишта, прелазе друмова преко железнице
или пролазе испод ових, тунеле ит.д. ит.д.
Зарад тога се поменута слика земљишта црта као котирана основа у којој су уцртане линије једнаке висине у размаку од метра до метра; или од два метра на два метра итд. према величини размере у којој се црта и према конфигурацији терена
У такав план пројектант уцртава трасу, осу пута или железнице трудећи са да ова што боље одговори постављеним условима и да јој извршење буде што лакше и што јефтиније и да поред свега тога буде и у будуће одржавање пута или железнице што лакше и јефтиније.
При томе раду пројектант има врло често потребе да склопи приближан рачун коштања земљаних радова (Теттаззетепш5. Етдатђењеп). Има често потребе да изврши померање трасе у појасу и по хоризонталној пројекцији и по висинском положају, како би постигао истакнути циљ.
За сваку промену у положају трасе треба поновног рачунања, треба поновног распоређивања маса расколане земље, треба уопште много студије и много цртежа.
Да би тај рад био прегледнији и лакши за извршење, инжињери се често служе графичким методама за срачунавање кубатуре, за изналажење најподеснијег распореда маса и за израчунавање цене тих радова.
8