Srpski tehnički list — dodatak

(стр. - 18.

На усавршавању тих графичких метода радили су многи инжењери, међу којима је први био баварски инжињер Втивкпег затим професори Сптап у Цириху, Вапетт епа у Минхену; Етапу Ејскетауег инжењер и доценат у Минхену; проф. Уткјег у Бечу; проф. Гашпсћатаб у Хановеру, професор бблпе у Берлину и Мадпет у Штутгарту, Сем њих француски инжењери: Мабћеп, Гајапле, Осаспе, Ригапа Сјаув итд.

„Ми ћемо овде изложити неколико тих графичких метода које се тичу распореда маса и од којих су једне подесне за генералне а друге за детаљне пројекте. Трудићемо се да нам излагање буде што простије и што прегледније.

Просечна даљина транспорта

При изради насипа и усека имамо да извршимо неколико радова. Имамо да извршимо радове око експропријације потребног земљишта и око обележавања грађевине на земљишту; радове око заштите падина; радове око процеђивања и осигурања земљишта од покрета; радове око планирања.

Коштање земљаних радова можемо одредити тек кад будемо знали шта коштају ски ови поједини радови, и кад будемо знали колико ће коштати надзор и управа над извршењем.

При упоређивању двеју или неколиких варијаната, многи су од ових трошкова истоветни за све варијанте, а други опет зависе од специјалних прилика код једне, друге ит.д, варијанте.

Махом су радови око осигурања земљишта и око заштите падина, око планирања, експропријације и обележавања готово истоветни на једном истом појасу. А исто тако су истоветни или готово истоветни трошкови око управе и надзора. |

Највећма су подложни промени трошкови око транспорта јер зависе од распореда маса. Цена раскопавања зависи од природе и врсте земљишта а цена преноса зависи од начина рада и од даљине на коју се пренос врши.

Цену раскопавања сразмерно јг лако одредити "кад је познато каква је земља; јер се зна: колика је надница раденика; колико је потребно оруђа за раскопавање; колико се оруђе аба и колико треба утрошити на његову оправку и замену; је ли и колико потребно експлозива за разбијање стена и колико се надница утроши на раскопавање кубног метра. Из свију тих података састављена цена раскопавања земље у главном је линеарна функција наднице.

Цене осталих радова сем транспорта не улазе у рачун при распореду маса.

Међутим и ако је и цена транспорта махом линеарна функција даљине, ипак стоји с трошковима око преноса сасвим друкчије. јер, готово за сваки кубни метар друга је даљина преноса. За сваки кубни метар према томе је и друга цена транспорта. А сра-

чунавање трошкова око преноса земље на тој основи.

било би заметно и компликовано. Зато се, да би ра-

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ лист“

Год. ХЕХ,

чунање било простије, срачунава просечна даљина преноса за сваки усек и одређује просечна цена. Замислимо да се из усека А има извесна коликоличина ђ па ће

чина земље а да пренесе на даљину «с; на даљину Е; количина с на даљину у ита. просечна даљина преноса целог усека износити:

_ аб + 58 + су +. . До азмавн Рава 5 оре ји маг

А то је израз сасвим сличан ономе којим се одређује размак тежишта.

Формуле, које дају цене транспорта по кубном метру, све су линеарне функције даљине С тога ће и производи из масе и цене транспора бити линеарне функције даљина. Нека је цена транспорта

преноса.

по кубном метру уопште: Р, = К + К, а итд. Па је цена транспорта целе масе: Р=а(кн- Ке) -"Е(К-К8-+....= <К(а+ = о ј0 „ети вегеатији Тир са кај ми сине) = + „ (26 -|- Ба “су „о =) ВИП не а грма ес. .

К 4 КхиР = КМ + КМ

т.ј. исто онолика колика би била, да је цела маса М пренесена на просечну даљину х.

Распоред маса за транспорт.

Распоређивање маса за транспорт може да се изради на три начина и то: графички, помоћу таблица и комбинацијом прве и друге методе. — За мање радове, и радове такве природе, избор распореда ограничен, могу да послуже ове две графичке методе:

1. Метода: Градијенту друма узимамо као координатну осу и на њој у извесној размери преносимо размаке појединих профила земљишта природним редом. На свакој тасо добивеној тачци на вертикали преносимо величину дотичнога профила престављену сразмерном дужином, и то: за усеке изнад осе а за насипе испод осе, Па кад повежемо тако добивене тачке оваквог диаграма, добићемо полигон изнад и испод осе. Површина између двеју вертикала преставља нам запремину између дотичних профила. При пренашању усека треба водити рачун о растреситости земљишта, те, или усеке повећавати по сразмери коефициента растреситости, или ·насипе у истој сразмери смањити. Међутим, пошто се раскопавање плаћа по кубатури усека, логичније и правилније је да се редукују површине а тиме и запремине насипа. Овако склопљени диаграм може да послужи за распоређивање маса. (Од најближих усека треба отсецати запремине је наке запремикама најближих насипа, тако да се насипи попуне из усека. —

Размак тежишта одсечених нам даљину транспорта.

слика преставља

код којих је.

сте пети