Srpski tehnički list — dodatak

Год. ХЛХ. већ срачунали кубатуре усека и насипа у каквој таблици, онда треба издвојити све, што се неће или не сме употребити на насипима. Нпр. влажна земља, мочарна глина или камен, који ће се корисније употребити за зидање итд. Затим треба овако редуциране кубатуре земље и камена још једном модификовати према коефициенту растреситости. То може бити двојако: или ћемо у тој сразмери повећати запремине усека или у истој сразмери смањити запремине насипа навели смо да је друго боље. Овако модификоване запремине треба преносити онако касхо је описано.

Ако нам није преко потребна велика тачност, као нпр. код генералног пројекта; онда не морамо аналитички рачунати запремине но графички.

За графичко рачунање треба као и за рачунање аналитичко најпре срачунати попречне профиле па затим кубатуре.

Графичко рачунање профила.

За графичко рачунање профила може се применити ма која. од многих метода за графичко рачунање али је за брзо рачунање најзгодније поЗамислимо најпре да је да се може

површина. служити се овом методом. попречан нагиб земљишта тако мален, занемарити, и да се може по томе сматрати као да је земљиште хоризонтално. Површина профила насипа и усека може у том случају да се срачуна из висине насипа или дубане усека у и нагиба падина 1:т. За насип имамо:

ЈЕ ке ћусеј- ау“ За усек: Е = Ву += 25 = лцу“

Б је ширина планума насипа а В усека 220 је површина оба рова у усеку.

Кад разложимо ове обрасце и сваки сабирак графички првставимо, добијамо, да нум први збир може бити представљен апсцисом једне праве, која пролази кроз почетак, п једне парабеле, којој је теме у почетку координатног система. Други образац је опет збир апсциса: једне праве која не пролази кроз почетак и сече Х осовину у тачци Х, = 20, и једне параболе са теменом у почетку. На слици 5-тој Маје удешен такав диаграм за нормалне профиле срп. држ. жел. за насип и усек у обичном земљишту. Ту је = 15; т, == 10: ђ == Аш. В = 54 - (0,3 + 42 10,85-="0,3) 2'=="7.30 шу Зе ==-0,39 пр. У диаграму смо узели да 1 шт. преставља 1 то,

Кад се то црта на милиметарској хартији или повуче неколико упоредних са Х осом, онда се знатно олакшава узимање дотичних дужи у шестар. Из уздужног профила треба, дакле, самм захватшти

висину н'сипа или дубину усека у шестар, па 7

одмершти на дотичном диаграму по У. оси па ће на дотичној хоризонтали бити у поменутој размери Претпостављена површна дотичног профиља. (===

СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ

Отр. 21.

По томе имам» да цртамо онолико паробола, колико има разних нагиба падина, што зависи одв:сте земљишта и начина израде усека и насипа. Но да не бисмо цртали више парабола, може да се изв>ши у неколи 'о анаморфоза образаца. Ако место у“ преносимо % онда од параболе постаје права и нама би остало само да нацртамо једну параболу 2 = у' па да за свако у можемо наћи одговарајуће 2. Такав

диаграм нацртан је на сл. 6 за нормалије срп. држ. железница.

Висина у, преноси се на оси О2 па се над тим налази као ордината са вредношћу уг:. — Но овај

диаграм није подесан он је згоднији за метод који ћемо доцније поменути. — (види сл. 8.)

Замислимо сада да нам земљиште под насипом

за оваку преставу површина,

или над усеком нагиба под извесним углом према хоризонтали, али тако, да докле траје профил нагиб терена остаја по правој, шта се обично код генералног пројекта може претпоставити. Нека је тај нагиб п : 1. —- Допунимо слику насипа или усека до потпуног троугла па добијамо ове слике: (сл. 9 и 10.) Л. 2. Ове су две слике гвеметриски истоветне па зато је довољно, да на једној покажемо начин рачунања а резултат ће бити истоветан за обе. Овде је нагиб земљишта узет сођо Вв—0 а нагиб падина 1: 1и т. ј, ТЕ == фш е тако се добија подеснији образац. Да је земљиште хоризонтално била би површина трогла А" В С= Е = =е Н:. Површина А В О разликује иодА" В Сза Д

== |, — ћ. А ове површине можемо одредити из слике :

“1 Н трн ђ —- = и БЕГ само још треба у'

7 2

и у изразити познатим количинима. Из слике је:

— ту + = ан и ту = На отуд:

ронас Ни = по пале је : Пау та а = 1 та је: та п На па Н Тони три = Ви] а. 20—= 1) 2010) = лана, у == ЊЕ 1 — пп ' 2 Н но сви тога је 1== Зе ЈЕ = ле

К је даљина до које допире ножица насипа или усека, управо ширина заузетог земљишта.

Код усека је место 1 нагиб пи.

Да бисмо добили праву величину површине насипа и усека, треба да одузмемо површину троугла коме је висина ћо а база ђ односно В. Како је познато ђ и В лако ћемо наћи ћо и у првом случају је:

А р | ћанш= да по ћо! == Ри