Srpski tehnički list — dodatak

јули — Септембар

ГОД. ХХ.

СТРУЧНИ ДОДАТАК

СРПСНИ

ТЕХНИЧЋИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

УРЕДИЛИ:

Душан Божић инжењер Канализационог Одсека

Џавле Димић инжењер Министарства Грађевина

ИЗ НАУНЕ И ПРАНСЕ.

Статичко испитивање лукова и засведених носача

од камена, гвожђа, бетона или армираног бетона. По основама ставова властичке теорије, помоћу методе са сталним лучним количинама.

од Фу. тестп. Ћофет-а 5епбпћбјег-а

Са сликама на Листу 13.

ПРВИ ДЕО.

Суштина методе.

У основним једначинама за статичко прорачунавање лучних и засведених носача по еластичкој теоа 45 се под интегралним знаком израз |

Ј

рији, налази

к 8 У поменутим једначинама — означава диференци-

јал лучне или сводне осовине а Ј моменат лењивости дотичног пресека. Само кад су осовине

лукова параболног облика, онда дотични интеграли дају за праксу употребљиве изразе, а за све остале лучне облике принуђени смо, ла интегралисање заменимо неком приближном методом нпр. Симпсоновом методом. Изузимају се плитки сводови кружнога облика, код којих можемо са довољном тачношћу, да сматрамо осовину лука као параболу и онда се нужна интегрисања дају лако извести. Овде ћемо саца, место диференцијала (445 лучне осовине,

начно мали део 5 лучне осовине а са Ј означаваћемо

узимати један ко:

средњи моменат лењивости лучнога ко-

| мада дужине 5. Овај израз т ми ћемо крстити име| ном лучна количина лучнога комада дужине 5.

Код метода, које су го сада употребљаване за прорачун стабилности сводова, дељена је лучна о сови на у извесан број једнаких делова и кроз ове овакодобивене подеоне тачке, повлачене су вертикале које су ограничавале комаде 5 на лучној осовини. Само по некад, нарочитих разлога, сасвим неправилно.

из узимати су комади 5

Ако потпуно занемаримо случај, по коме су моменти лењивости у свима лучним пресецима једнаке величине, пошто је такав лук статички нерационалан и неекономичан, то је појмљиво, да су код свију поменутих метода дељења лука у ламеле испадале лучне количине неједнаке величине. Ова неједнакост лучних количина чинила је досадању методу рачунања при-

лично заметном и дангубном. Зато се је тежило, да

се-за овг лучне количине добију подједнако велике