Srpski tehnički list — dodatak

ГОД. Х1Х.

СТРУЧНИ ДОДАТАК

Октобар и Децембар 1908.

ОРП

НЕ сен

паре

НИ

ТЕХНИЧКИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСНИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

~ РЕДИЛИ:

Душан Божић

инжењер Канализационог Одсека

Павле Димић в. инжењер Министарства Грађевина

ИЗ НАУНЕ и ПРАНСЕ

Одредба величине и положаја максимапног повијања код простих носача са константним пресеком,

(Са 1 листом слика)

|. Непосредно оптерећење Претпоставимо да нам је дат носач распона АВ=1 у сл. 1, оптерећен вертикалном силом Р. Нападна тачка С силе Р, нека је удаљена од ослонца А и В за количине а односно ђ, где може бити: а:=ђб, ари а =. Постављен зададак можемо решити аналитич-

ким или графичким путем, како нам је у појединим |

случајевима подесније. Оба решења излазе из познатог Моровог става, по коме је повијање д, у по(М) БЕГ у којој нам (М) означује моменат изазват моментном површином, као површином оптерећења или тако звани други моменат у односу на посматрани пресек носача, Е модуо еластичности а Ј моменат лењивости пресека дотичног носача.

Моментну површину носача за дато оптерећење одређујемо познатим начином графички или аналитички, а потом и (М).

Оптерећење носача може бити једнако подељено, концентрисане силе или комбиновано, посредно или непосредно. За све те случајеве при константном пресеку, важиће једначина 1.) помоћу које можемо одредити повијање д у повољној тачци носача, а тиме и саму линију повијања (еластичну линију), што ћемо на следећем простом примеру показати.

вољном пресеку носача дато једначином 1) д=

Св. У.

А. Аналитичка метода.

С обзиром на сл. |. имамо реакције : Ра

15 — и В == ! џ Отуда, моменат у тачци С, изазват теретом Р, биће дат једначином :

РЉ ]5 Мс=Аа===— =, а = 50. ! ! Пренесимо у сл. 3. у повољној размери за моменте од осе носача А, В, а у вертикали кроз тачку С, у којој напада терет Р, нађени моменат Рађ

! па нам тад троугао А, В, О, = Е преставља момен тну повошину носача за дато оптерећење. Нека је 5 тежиште троугла А, В, [, а његова површина Е, па је

виша а Бем на

2 21 Јани о и Означимо са Н и | површине троуглова А СО ивВ, С, П, аса 5, % њихова тежишта па је:

Мст==

Рађ

МЕ

а _ а Рађ Разђ Н == 9 Мс=—= . Пф 91

ђ б Рађ Вари а Јт == 9 Ме вео пе