Srpski tehnički list — dodatak

Год. ХХ.

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“

Стр. 13.

стуб је добио и једну бетонску плочу од 1.20 метара дебљине, јер се фундирање вршило у води. Изван темеља озидан је ломљеним каменом и са лица у виду циклопа, а ћошкови су израђени од по 0,40м. дебљине за изравњавање (је ШЂасе) од тесаника. Уметнута су три слоја од тесаног камена преко целог стуба. До квадера су стубови пуно озидани. Зидало се у портланд цементу. Израђене су четири кегле у виду камене наслаге (у ствари су израђене као суви зид, јер имају нагиб 1: 4

Целокупно коштање овог моста без гвоздене конструкције износи 37.480.30 дин. што је за тако малу суму а тако солидно могао да изради само српски предузимач под надзором српског инжењера.

Високи насип од 11 метра иза моста насут је.

каменим материјалом из тунела, те је сигуран од слегања и подлокавања.

6. Тунел од км. 9 + 585,50 до 9 + 893,14

Као што се види из ситуације тунел је положен у правој линији изузев улаза и излаза, који су у кривинама радијуса К = 120- Паду тунелу је 7" И то је нагнут цео ка зајечарској страни, јер је при полагању нивелете имало да се савлада извесна висина, а и није се очекивала каква велика вода, те се зато и могло одма једновремено радити са обадве стране тим пре, што се је почело пробијање тунела са горњим поткопом (РизјоПеп) па се је могло привремено, ако буде било воде, лако и одвести.

Зашто се почело са горњим поткопом узрок је тај, што је предузимач хтео што пре доћи до тунела кроз предусеке, јер би га овако, да је хтео да ради са доњим поткопом (ЗоћепзјоПеп), задржали усеци, нарочито зајечарски који је прилично велики а дугачак.

Како дужина тунела није велика и пошто се није морало журити, јер се зато време морали чистити предусеци, прво се довршило са пробијањем горњег подкопа. Ово је нарочито било згодно због правца, јер се и на улазу и на излазу тунела улазило са кривинама па је била и оправдана бојазан да се не учине самашнија грешка.

Правци крајњих тангената одређени су помоћу помоћних тангената, тетива и углова између њих, пошто су кривине биле издељене на више једнаких делова. Правци горњег подкопа су се тачно поклапали услед горњег тачног рачунског рада и марљивог обележавања а и због мале дистанције (дужине тунела).

Када су предусеци били готови, онда се почело проширавање горњег подкопа у калоту, ас почетка се је почео да чисти цео профил. Воде у тунелу није било а подупирање је било делимично и то само неке растресене партије стене.

Цео је тунелу еруптивном масиву — у андезиту. Зидање у тунелу почето је прво са зидањем опораца на мало већу дужину па је тек после зидана колота.

Овде ће бити без интереса показати напредоваље пробијања и зидања тунела, јер се овдео брзини рада није водило рачуна, пошто су се тунели у овој секцији пре свршили него ли отворена пруга, те се имало времена да се ради полако.

Зидање опораца је извршено у слојевима хоризонталним и то ломљеним каменом, а зидање калоте у полутесаном камену. Зидало се у прстеновима од 5 мет. дужине. Скелу за зидање (шаблоне) предузимач је имао од савијеног | гвожђа те је услед тога била веома проста, лако покретљива, мало простора заузимала и дала могућност да се сводови врло прецизно изврше.

Сл. 2. Звездански тунел за време озиђивања.

Како овај тунел тако ионај други „Баба Јона“ у овој секцији веома су луксузно израђени и коштају српску државу по 840 дин. дужни метар, а могла би се калота засводити у ломљеном камену