Srpski tehnički list — dodatak

а Стр,. 24.

5 с сет отр за тачибипо Е. Уушкег-у

За оптерећени ослонац

СЕ

1 р:! е, == сов ф | ге+ ај у Воз обутћиви ће БИ ране мит За неоптерећени ослонац ЈегВгеззјац

1 Јој | ~ — Со5фо | пе-- то ТЕ | У овим формулама значи: с = дебљину свода у темену у мет.,

4 = » »„ „ ослонцу„ » | = висину стреле лучне осе „ , фо == нагибни угао тангенте на потпорној ли-

нији наспрам хоризонта.

р = висину највећег прелазног терета у м, редуковану на у (тежину свода у кгр/м.“)

2, == висину тежине насипа и надзидка ум. редуковане на у.

За созф, може се написати:

созфо == "- _ а при чему ова вредност мора бити = 0,5. — Ако се за

е» добије негативна вредност онда тачка р потпорне линије лежи изнад осовине свода. За одредбу потпорне линије за једнострано оптерећење свода конструише се најпре верижни полигон Г до 1Х' за тежине ламела (у тонама) од 1 до 8 са произвољно изабратим полом (О'. Из тачака а, 6,с повуку се управне до пресека са верижним полигоном у тачкама а,7,с, у полигону сила повуче се О'1., паралелно са а' с' и 0' Е паралелно са Ф' с и напослетку О 1. паралелно саасио ЕК паралелно са с. У пресеку ОГ. ОК — добиће се тачка О као пол плана сила помоћу којега се одређује тражена потпорна линија [ до 1Х. Она ће готово увек тежити да се у темену приближи сводној полеђини а на ослонцу илиу његовој близини унутарњој своднини.

Тачнији резултати се добијају када се напрезања у сводовима прорачунају по еласшичкој шеорији. Код узиданих лучних носача сем вертикалних и хоризонталних отпора, појављају се још и моменти од узиђавања. Лук је статички троструко неодређен и за његов прорачун потребне су три једначине еластичности. За плитке параболске лукове ове једначине гласе.

к/ у Мах = 0 (1) о Ји ба Пс ти - еи п. о “Уб 0 Ј '! = Нор ливр Му. вх = о + (8)

Ове три једначине еластичности у опште важе само за плитке параболске лукове са сталним (под-

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“

Год. 4

једнаким) попречним пресеком, али ипак ове једначине дају довољно тачне резултате и за армиране сводове, чија се дебљина од темена ка ослонцима појачава. Кад један изоловани терет Р дејствује у одстојању и од левог ослонца онда је десни моменат М, = А. х — Ну — Ма леви к М; - А. х – Ну— МР(х— и.) према томе да ли пресек лежи лево или десно од терета Р.

Сменом односа.

44 Уотеигтр о бре = х)

ђ у. 4х = параболна површина = + | 1

х. у. 4Х == статички моменат парабол. површине ) = уби добиће се напослетку: (') (4 — и)» (#42)

А = Р 8 ПО паше ма арени 6 Ме 4 154 +9 ц (/ — п)з

а. аи ДИ р (:– 245) Вредност ; односи се на скраћење средње ли

није услед притиска од Н. Чт = средња лучна дебљина у см.

Ма = ЈР

ј == ве а у см! Ву ООА. От у см онда ће бити: им Зои Ј _ Фет 4 Је с 16. 7: је

За еластичку теорију примењену на практички задатак види пример 8. —

Аналитичко испитивање једнога свода, као троструко неодређени систем, грепоручује се само за веће објекте, али никад за испитивање претходног пројекта, за који су довољне приближне методе, којима се долази брже до цељи и са мањим трудом добијају се потпуно задовољавајући резултати. Ландсбергова метода“) основана је на резултатима еластичке теорије и може се применити како за плитке параболске лукове, тако и за плитке кружне лукове. Нека је дат изоловани терет Ри кад се он покреће преко лука, онда ће се у сваком случају појавити обадва ослоначка притиска Ка и и Вр Пресечна тачка обеју сила са линијом правца

1] Сравни: Кеск: Моптве Прђег Ејазисназјенге, 9) Гапазђеге, Ве гад хиг Тнеопе дФег СеубЊе. Хензећи! дез Мег, дешвећег Јпе. 1901. Ва. 45 страна — 1765.