Srpski tehnički list — dodatak

Год. ХХ. _ носача, препоручују се решеткасти попречни носачи као у сл. 185.

Нарочито јако утврђивање једног плитког узиданог решеткастог лука са зглобом у темену представља сл. 177. Носач је упуштен у бетонску масу ослоначког стуба у виду кљуна и утврђен је са по две округле шипке од 3,5 см, пречника за хоризонталне Т носаче, који су попречно у ослоначки стуб положени. Овако необично утврђивање свода код Меланових мостова одговара основном принципу система М/ипзсћ (срав. сл. 196.)

Сл. 188 и 189 представља мост у Сан-Себастијану, који има 3 лука по 24 м. распона и 1,9 м. висину стреле. Облик мостовског свода одговара облику у сл. 17. Решеткасти су носачи упуштени у стуб и чврсто међу собом спојени. Обални и речни стубови као и чеоне стране свода обложени су вештачким каменом. Пројекат је израдио шпански инжењер Рибера.

Други пример спајања решеткастих лукова на речноме стубу види се из сл. 190. Овде су само горњи појасеви међусобом чврсто спојени а крајеви доњих појасева утврђени су за попречна угаона гвожђа.

Сл. 191 показује практично утврђивање арматуре у потпорама на лучним носачима. Ћелије се састоје из редова потпора са попречним гредним носачима и између њих пресведених сводова. Овде је дакле помешан Меланов и Монијев систем. Разуме се, да се на место потпора редовима могу да употребе и пуни дуварови са двојном Монијевом арматуром (ср. сл. 101.)

Меланов мост преко реке Ројсемега код Ђенове (сл. 192 и 193 и 193а) има 5. отвора по 21. мет. чисте ширине и 2,05м. висину стреле и са стране један пролаз за жељезницу од 8. мет. отвора, Ширина моста између ограде је 20м. од којих су 15м. коловоз а по 2,5 м. пешачке стазе. Свод је израђен без зглобова и облик му је сложени сегментски лук. Дебљина свода у темену = 30. см. За арматуру свода употребљени су гвоздени решеткасти луци, којих има по 20 комада у сваком отвору. Изнад стубова су гвоздени луци мећусобом спојени (сл. 198 а).

Средњи су стубови фундирани пнеуматично на гвозденим кесонима на дубиниод 10м. испод морског огледала. На таваници кесона положен је прво један слој бетона а преко овога два слоја од ломљеног камена. Остатак темељних зидова израђен је од ломљеног камена а спољашње су стране на 50 см. дебљине обложене цигљаним зидом. Сами обални и средњи стубови израђени су од набијеног бетона. Оплата за стубове због њихових конкавних површина на странама и округлих глава није била сасвим проста. Имитација квадера са фугама израђена је помоћу летава, које су биле при-

„СРПСКИ ТЕХНЧКИ лист“

Стр. 41

коване на унутарњој страни оплате. При прорачунавању узета је у обзир и та околност, да се скела делимично обеси о гвоздене лукове и да они непосредно носе '/ тежине свода.

Армирани вијадукт Сћацдегоп - Мопђепоп у Лозани саграђен је 1905 г. и има укупну дужину од 227 мет. са 6. једнаких отвора по 28,75м. и18 м. ширине. Због оваквих ванредно великих размера и велике висине стубова (око 40 м.) било је практичније, да се вијадукт изради из два паралелна, одвојена и засведена моста у растојању од 5,0 м. са сводовима од по 5,80м. ширине ширине (ср. сл. 19 и 20). Конструкција патоса између оба одељена моста саграђена је од армиране плоче подупрте армираним бетонским гредама. И стубови су одвојени као и сводови и само су горе међу собом спојени конструкцијом патоса.

Још један пример Мелановог моста преко ТасПатето види се из сл. 194 и 195. Његова је цела дужина 194м. а ширина 5,0м, Три главна свода имају распон по 52м. и са 24м. високом стрелом, а армирани су са по 4 решеткаста лука. Главни луци носе на себе један вијадукт са чистим отворима по 10,5м. и овај вијадукт преноси уличну тежину. Мост се на обе стране ослања на стеновите обале. Средњи су стубови израђени од обичне зидне масе.

Као последњи пример споменућемо армирани мост преко Нидхоп-а код Њу-Јорка, који је укупно дугачак 313м. а 11 мет. широк, са 15м. отвора по 19,50 м. распона и 2,5 м. високом стрелом. Сваки отвор има по 7 посебних лучних ребара као у сл. 25 и 56; дебљина у темену 31 (одн. 53) см. на ослонцу 69 (односно 91 см.) Мостовска се тежина преноси на ова ребра подужним дуваровима као у сл. 18 и 20, који су 31 (одн. 38) см. дебели.) На унутарњој своднини ребара израђена је обложна плоча као у сл.:31. и 32. Арматура за лучна ребра израђена је по Меланову систему, а арматура носећих дуварова и коловозне плоче по Монијеву систему (са Тћасћег-гвожђем).

Систем УУппзсћ.

Овај је систем до сада примењиван само у Маџарској при грађењу мостова ИМ код овог система арматура се склапа из ваљаних профила. Главна је особина овог система што се силе преносе на обалне стубове вертикално као и код гредних мостова. Ово се дејство постизава кад се у стуб убетонира гвоздена конструкција, која потпуно отклања појаву хоризонталног потиска. Наспрам до сада примењених сводних конструкција овај је сис-

1) Вредности у загради односе се на она два лучна ребра, на која непосредно дејструје терет жељезничког колосека.