Srpski tehnički list — dodatak

Год. ХХ.

материјалу и због тога је и фундирање јефтиније. Како се ови стубови израђују види се из сл. 46. и 47. Вертикалне се силе преносе помоћу стубића од грубог бетона на три реда дрвених шипова. Плоча није у чврстој вези са грубим бетоном, дакле може без сметње тонути и неће бити никакве опасности по стабилност конструкције.

Постројење једног обалног стуба за свод са ћелијама показује сл. 48. Потпорни зид мостовског патоса ослања се на ослонац свода.

Сл. 49. преставља постројење једног пешачког моста од 15,50 мет. распона. Веза моста са нагибима обала извршена је бетонским зидовима, који образују један затворени шупљи простор, који је покривен армираном плочом. Овакво је постројење препоручљиво онда, кад се мора дубоко фундирати, те зидови испадају врло високи, па су, услед дејства јаког земљишног притиска, изложени опасности, ако се буде штедило на њиховој дебљини Код већих димензија може се армирани покривач ојачати ребрима и стубовима подупрети.

Армирани обални стубови у облику угаоних потпорних зидова имају добру страну у томе, што се на мањим дубинама могу фундирати и што се зидарски материјал може до крајњих граница да искористи. (види сл. 50). Стопало је нарочито широко израђено, да би сопствени терет земљишне масе, која на њему почива, могао у што већој мери елиминисати хоризонтални потисак позадног насипања. Стуб се мора укрутити довољним бројем ребара, а код Енебиковог система она се постављају у продужењу носећих лукова, да би се на тај начин арматура могла спровести до темељне плоче. Ребрима се преносе смичуће силе на основицу темеља. Чеони зид је сразмерно танак, крилни се зидови подупиру косницима (потпорама).

Сл. 51. представља: обални стуб једнога моста са ребрастим сводом, фундиран на шиповима.

Сл. 52.—54. показујуконструкцију обалног стуба једног бетонског лучног моста од 19,80 м. распона. Због рђавог земљишта основица темеља "(дно) постављена је за 3,0 мет. испод средњег водостања. Побијено је осам редова шипова и то у сваком реду по 6 шипова и преко глава ових шипова постављен је исти број дуварова по 50 см. дебљине. Ови дувари подупиру чеони зида притисак свода преноси се на шипове помоћу јаке армиране плоче.

Спајање моста са природним земљиштем врши се и овде као и код осталих мостова помоћу

паралелних или косих крила. Кад се крила зидају онда се она ради уштеде на материјалу граде изнутра степенасто. За веће висине нагиба препоручује се појачање са потпорним стубићима (5беђер!еЏег) или спајање крилних зидова са гредама или плочама. Сл 55. показује везу са плочама. Плоче

су равне, 60 см. дебеле и укрућуј оба паралелна

„СРПСКИ ТХЕНИЧКИ лист“

Стра

крила, која су 1,0 мет. широка. Оваква укрућења са плочама препоручују се за мостове са високом стрелом, дакле са мањим хоризонталним потиском.

Укрућења се у опште извршују са попречним и подужним дуваровима у разним конбинацијама (сл. 56. и 57.). Делови плоче свагда се армирају тамо, где се појављује истезање и то са арматуром, која се под правим углом укршта. У попречним зидовима и консолним површинама улотребљена су још и дијагонална гвожђа.

Код моста преко Изара код Гринвалда израђеви су крилни и чеони зидови у виду ћелија, да би се, код њихових огромних димензија, уштедило на бетону. Да би се добила довољна тежина зидне масе ћелије су напуњене земљом.

Обалне стубове израђене у виду сандука са попречним и подужним зидовима представљају сл. 58.—60. — Шупљине се такође испуњавају земљом.

Даље конструкције видеће се из примера, који ће следовати. —

3. Средњи стубови. Они се израђују за армиране бетонске засведене мостове по истим правилима као и за камене мостове, само треба имати на уму, да се код узиданих армираних лукова могу појављивати пи напрезања на истезање. АрмаТура се примењује и код средњих стубова, нарочито код високих конструкција,

Средњи стубови за речне мостове, граде се у опште масивно, да би били у стању да противстају дејству удара. У сл. 61. обадва су свода чврсто међу собом спојена. Пошто они не стоје ин у каквој заједничкој вези са стубом, то се целокупан хоризонталан потисак преноси на обалне стубове.

Сл. 62. представља један армирани бетонски средњи стуб, у којем се могу због његове танкоће да појаве и истезања при несиметричном оптерећењу, због тога је стуби армиран на спољашњим странама са 25 м.м. дебелим округлим гвожђем у одстојању по 20см. Облога стуба утврђена је у бетону.

Код једнога моста, израђеног по систему Го1а!-овом, израђени су кесони од армираног бетона и испуњени са мршавим бетоном (сл. 68—65) Огртач је проширен на ниже и укрућен са ребрима и попречним гредама. Сам стуб пак ради веће стабилности, саграђен је са нагнутим странама.

Сл. 67. и 68. представљају конструкцију стуба, која одговара оној у сл. 58—60. На једној заједничкој темељној плочи постројена су вертикална ребра у продужењу носећих лукова тако, да су њихове арматуре чврсто међу собом повезане, те да смичуће силе и оптерећење пренесу на земљиште. Споља је стуб обложен са једним 10—15 см. арми-

8