Srpski tehnički list — dodatak

Стр. 4.

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“

Год. ХХ.

Максимална количина нечисте воде, која је меродавна за рачунање висине прелива, срачунава се под предпоставком да половина целокупне нечисте воде дође у канале у току 8 часова, према томе она износи :

0, 001408 24 : 5 Хр“ 0,0021041. на главу и секунд. Количина нечисте воде за хектар површине зависи као што се види од густине насељености, (С обзиром на умножавање становника, а под прет-

поставком да се садашњи број становника удвоји

после 60 година, Београд је према густини насељености подељен на следеће четири категорије: 1 класа са 350 становника на хектар.

ЏП У » 250 » » » Ш ». » 180 » " » М » » 1 40 » » »

За савски слив Ш. узимамо да по насељености долази у прву класу а за слив ЈУ. у другу класу. (Половина између улица Крунске, Макензијеве и Немањине 1 класа а од Немањине до Мокролушког потока Ш класа). Према томе имаћемо за слив Ш:

0,002104 Х 950 = се» 0,751 за хектар и секунд. а за слив !У:

0,002104 Х 250 = ~ 0,60 1. за хектар и секунд.

Површина Ш. слива износи 11,40 ћа., а количина максималне нечисте воде са целог слива:

а = 140 х 0,758 1. = 9,55 5. 1.

Површина ТУ. слива износи 188 ћа. према томе:

ф, = 188 %Х 0,605. 1. == 112,80 8.1.

Укупна количина максималне нечисте воде код великог прелива износи дакле:

а не утваа == 8,55 -- 112,80 = го 121 5,1

Висина прелива за савске испусте има се према програму срачунати тако да у Саву одлази вода преко петогубе разређене количине нечисте воде. За рачунање висине великог прелива имамо дакле меродавну количину воде:

а=5Хф=>%Х 191 5.1. = 605 5. |.

За савски слив | имамо са површине од 25 ћа до прелива на почетку сифона петогубу количину разређене нечисте воде О, = 5 18,75 8. 1,== 94781. Са слива од ! хектара који припада каналу 1 на дужини око 80 мет. имамо нечисте воде О = 1,00 Х 0,75 5.1. Отуда укупна петогуба количина нечисте воде износи О) = > 100 58. |.

2) Висина прелива. Главном скупљачу ГМ. слива при завршетку дат је профил јајастог облика 180) у: Трегов пад износи поред прелива, од споја са каналом из Босанске улице до почетка тунела 1: 400.

Брзина протицања а према њој и пресеци канала за београдску канализацију рачунати су по скраћеном Кишег-овом обрасцу :

100 МЕ |Е. Ј.

тде је у = средња брзина воде у каналу у метрима за секунд К=хидраулички радијус т. ј. количник

јЕ каналског пресека и оквашеног обима (2. ==—) Р

Ј = релативан пад воде у каналу (1:Х). ђ= коефицијенат рапавости, који је за београдску канализацију узет ђ == 0,35 за све канале у опште.

У Одсеку за канализацију при изради генерал“ ног пројекта срачунате су на основу горњег обрасца таблице за израчунавање брзина и количина воде за разне пресеке канала, падове и висине пунења. По тим таблицама да се срачунати, да профил 1вој о) са падом 1:400 носи 593 5.1. кад му је висина пунења ћ = 0,60 мет. а 806 5.1. кад јећ= 0,70 метара. С тога је за висину великог прелива узето ћ = 0,65 мет. а то значи да ће преко прелива, кроз савски испуст отицати каналска вода тек онда кад са кишницом буде разређена нешто више од 5 пута, а тиме је задовољен захтев из програма о савским испустима.

Количина нечисте воде која долази каналом из горње Балканске ул. није при рачунању великог прелива узимата у обзир, јер се улива непосредно у тунел а низводно од прелива.

За мали прелив из сифонског канала нађено је слично да висина прелива за пад 1:300 и профил 19], према напред срачунатој количини нечисте воде, треба да изнесе заокругљено ћ= 0,85 м.

Да би сва вода преко петотубе разређености одлазила преко прелива у Саву, требало би профил канала иза прелива смањити тако да може носити само пет пута разређену нечисту воду. (Редуковање каналских профила и јесте задатак прелива и испуста код канализације.) Али да би приступ из тунела у овај канал био удобнији остављен је иза прелива исти профил 1вој о, па ћа се доцније регулисање протицања воде моћи вршити помоћу нарочитих покретних врата на уласку у тунел. У осталом вероватно је да ће за то регулисање бити довољан и успор од воде, која утиче у тунел из Балканске улице и кроз сифонски канал.

3.) Количине атмосферске воде. Према утврђеном програму претпостављено је да најјача киша у Београду са максималним трајањем од 25 минута даје на 1 хектар 125 литара у секунди.

Међутим од секундне количине метеорске воде која на један слив падне доспева у канале само један део. Тај део зависан је на првом месту од природе терена, т. ј. да ли је терен више или мање изидан и насељен и та зависност уводи се у рачун т. 3. коефицијентом упијања и испарења (ф) За тим на количину утиче величина слива која дотичном каналу припада и од које зависи и јачина кише на разним деловима канилске мреже. Ова друга зависност представља се у рачуну кишним ковфицијентом (ф). М најзад, код дугачких канала

; | 1