Srpski tehnički list — dodatak
Стр. 60. . Ако једну површину крећемо у ваздуху напред, онда ће ваздух поред површине клизити и измицати. Према свему ономе, што је из општих резултата и теоријских испитивања познато, може се узети, да ће при томе слика струјних линија изгледати као у сл. 3. до 9. На површини, која се креће кроз миран ваздух, или која стоји у ваздуху који струји, образује се један мртви угао, под којим ваздух склиза на обе стране. У ствари услед тога не влада у мртвом углу потпун мир, већ је у њему на против ипак неко слабо кретање ваздуха Ваздушни млаз, који поред њега клизи одвлачи собом на месту, где додирује површину, ваздух из мртвог угла, а на темену мртвог угла притиче нова одговарајућа количина ваздуха, због чега теме мртвог угла одређено опитима не изгледа тако о0штро, као што је у овим сликама представљено Клизање ваздуха поред мртвог угла врши се онда тако, да струјне нивоске линије затварају површине, као у сл. 3. до 9., Ако се површина која се креће, поклопи са таквом једномнивоском површином, као у сл. 8., онда ваздух;тече само ка оној страни на којој је слабија кривина. Да би тај случај наступио, претпоставка је само да ваздушни млаз погађа тангенцијално површину, т. ј. да је улаз ваздуха у криви ну без удара. Код положаја површине као сл. 9. отиче ваздух опет као и код положаја у сл. 7. делимично на више а делимично на ниже.
Према раније реченом до тога је стало, да се што већа количина ваздуха убрза у правцу на ниже. Она количина ваздуха дакле, која скрене на више, значи губитак; јер, на њу је до душе потребно да се утроши известан рад за убрзање, али реакција притиска који убрзава, односно његова једна компонента не дејствује у правцу противном тежи, већ у правцу теже. С те тачке гледишта, криве површине, које су сада скоро у општој употреби, треба равним површинама претпоставити. Али кривина као у сл. 6. 7. и 9. није тако подесна као у сл. 8. При томе може закон, по коме је поршина искривљена, потпуно произвољан да буде.
Сви случајеви сем онога у сл. 8. не допуштају рачунско претресање и даље истраживање све дотле, докле год закон о кретању ваздуха дуж равних или кривих површина не буде у појединостима познат, докле год не буде постигнута довољна сагласност између рачуна и опита. На против, случај у сл. 8. може се рачунски испитивати. Па како он сем тога још и најповољнији случај представ ља, чијем извођењу, као што јасно излази из напред реченог, треба да тежимо код машине за летење, то ће нам он бити довољан за даље рачунање. Односи. између терета који треба да се дигне, потребног рада за шо и брзине летења.
Ако се површина Т. сл. 10., која носи, креће у напред са брзином у, онда помоћу ње скрећемо
„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“
Год Хо
једну ваздушну струју висине и ширине ђ. Апсолутна излазна брзина ваздушне струје је:
АВА на и
ако « представља угао, који тангенте на улазу и излазу из кривине међу собом склапају. Излазни пресек је: ћђ | == а=-_--н-_ . . „а --, „= == (44) 2 зп (
2
Излазна брзина није вертикално на ниже уп-
5 « вљена, већ је угао између ње и вертикале “57 , као
што се из слике види. Према томе је на основу једначине (8)
с | пе ћу ју == 2с05а._ __|ББ +." 9 ои = 2 4 ве -Б а 2 ера = О.о (1 — сова) . (5),
ћђу (1 + сове)“ |
а према једначини (1) с обзиром на једначине (4) и (Да).
у = Уне Др 4 пару и ревенешј ћђ.у 5
Кад би « = 0 било онда би било и Е = 0, ако би ћ и ђ били непромењиви. Према слици 10. морала би у томе случају и површина, која носи Т. бити бескрајно велика. Да видимо сад како се мењају односи, кад је величина површине, која носи, Г непромењива, а а се мења и са њиме висина ћ> Ако хоћемо, да нам то испитивање буде могућно, онда нам мора бити познат закон по коме је површина искривљена. Треба оба крајња случаја да посматрамо, да је 1) површина у кружном луку искривљена, сл. 10, и 2) да је површина сложена из две равне површине ђиђ сл. 11. које су међу собом једним кратким луком спојене.
У првом случају, према слици 10, је:
== К(== ер) зато ЧЕ мале о (0) ако је К полупречник кривине, при чему је: + 4 к— ђ.а
ако је Т површина која носи Из тога дакле излази:
Т“ = е05а бољари ПРЕ . . . . . . . (8)
а према томе с обзиром на једначину (4)