Srpski tehnički list

СТРАНА 128.

СИТНИЈЕ БЕЛЕШКЕ

БРОЈ 7

1884.

ДУЖИНА У САОБРАЋАЈУ НАЛАЗЕЋИХ СЕ ЖЕЛЕЗНИЦА у Кш НА БРАЈУ

ГОДИНЕ ; | у

К. Ш. Азија. Ингдеска-Индија • • + Јапан · • Остале азијске државе • • - + + о љи

Ту. Африка.

У. Аустралија. • + · · + +

Укупно на земљи · · ·

вршини појединих земаља, као што горњи орсглел показује сразмерно излави: да индустриски богата Белгија, | са. 16,4 Киш жедезнице на 100 Киш са 15,5, Инглеска |са Ирском] са 10,1, Елзас Лотринђија са 10,0 Кт железнице | на 100 Клз површине. Узме ли се Немачка укупно п сравни са Француском, то излази да је њена железничка | мрежа нешто мало већа од Француске, јер у Немачкој | долазе 7,6 а у Француској 7,2 Киш железнице на 100 Ка | површине. | Што се пак тиче дужине железничких пруга према становништву, између свију европских држава Шведска, стоји са 15,9 Ккт железнице на 10 000 становника на првом месту. Затим следују: Швајцарска са 10,1, Данска и Елзас-Лотринђија сваки са по 9,8 и Француска са 9,2 километара на 10000 становника. Ово је сравнење на-

ТИ га типа зужито елезничких пруга према по- |

НА КРАЈУ 1858. ГОДИНЕ ДОЛАЗИ НА ОВАКИХ:

ПРИРАШТАЈ ПРИРАШТАЈ

по

КИЛОМЕТРИМА | ПРОЦЕНТИМА

1888. 100 Ка.з

КИЛОМЕТАРА |

10000 становн.

9,

1789 1382 1915

4 656

102 888

|

равно повољније за слабо насељене а простране земље, и обратно. те 22 2727 "о ал споредне вредности.

(0 погледом на само коштање изра:“нато је, да је 1 Ккш у Европи коштао просечно 870 260 ди“. те према томе на крају 1888. год. 214 241 Ка саобраћај, е железничке пруге коштао је: 79 324 872 660 динара. — За остаде земље израчунато је, да је 1 Ка коштао прогечно 902 806 дин, те према томе на крају 1888. год. 957 517 Ка саобраћајне железничке пруге коштале су 72 472 246 114 динара. — На целој земљи на крају 1888. године за 571 760кш употребљени капитал износи на 151 797 1190,4 или у округдом 152 милијарде динара.

[Вауемзеће Напаејзхенипа МО 25. 22. Јиш 1890).

~ оо

Д. В. Милошевић техничар.

ПРИЛОЗИ ЗА СРПОКУ ТЕХНИЧКУ ТЕРМИНОЛОГИЈУ

(ПРОДУЖЕЊЕ)

Из алата ковачког.

Називи које употребљују раденици у крагујевачкој | војеној Фабрици.

198. Чекић ручни, Напдћашитет, Вапквалашегт, Магкеап, Вепећћаштег.

194. Чекић велики, Уотзећјао-ћаштег, Машеаџ а чеуалћ, Б1еда-ћаштег.

125 Уравник велики, ЗУсисћићалипег, рјапег, Рташзећ пе-ћаштпег.

126, Уравник мали, Зефаћаштет, сћаззе а ратег, ратојт, Кјабет, зе ћаптег.

197, Џекић — пробојац, Питећасћас, Тосћћашег, Сћаззе (а регсет) рт,

= Б

Маггеац а |

128. Кљеште — машице, Кецетљапце, Тепае а (еџ Јтебопез.

129, Глето — секам, Зећготејззе!, Сопсе, сопсе.

180. Углавача, Потп, Вгосће, Мапдтеј,

181. Клинчанице, Хасејећеп, СЛопете, Ха!-Моша.

182. Обликача, бе:епк, Ебалпре 5уаде ђозве, ртте тоа,

138.

134.

185. ћте-утаП.

186. Наковињ, Алађоз, Епећшле. АуП, ·

187, Квасило, П„бзећуеде), боцр оп, 5ртикје,

188. Гртало, бећитћакеп, Р!дце-Гец, Рокег,

Мег, Вјазеђа!к, Зошће«, ВеПегоз Чесма, Езкејвеп, Тиуеге, Тууег, Ватробран, Вгапдтацег, Соште-соеџт, Васк,

СИТНИЈЕ БЕЛЕШЊЕ.

Купатило у школи. — У једној основној школи у Базелу, начињено је ове године у подруму купатило са 10 тушева и једном пећи за загревање воде. На грађење тог купатила утрошено је 1600 динара, а сем тога 150 динара за рубље и други прибор у купатилу.

Буџет општине берлинске. — За 1890/91 годину износи буџет општине бердинске 91 870 370 динара. Од ове суме троши се годишње само на осветлење до 30 милиона. на водовод 17 милиона и 2,5 милиона на чиш-

ћење улица

ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ. ШТАМПАРИЈИ