Srpski tehnički list

И на ВР јој" "~

БРОЈ 10. РЕГУЛИСАЊЕ ЂЕРДАПА

СТРАНА 178.

3. Дојке;

4. Излаз ;

5. Талталија ;

6. Гребен;

7. Ју п

8. Ђердањ или Демир Катија,

Као што трагови на нашој страни изнад села Сипа показују; још су Римљани, сигурно у доба кад је и ТраЈанов мост преко Дунава грађен (године 108), покушавали да једним каналом на нашој обали, одприлике где је и сада канал пројектован, обиђу највећу од поменутих препона, коју на том месту образују стене зване Шреграда.

Падом Римске империје, пала је и свака култура у овим нашим кројевима, па п радови за регулисање Ђердапа, морали су чекати, све дотле, докле западна Европа није почела налазити интереса, да створи што лакши и сигурнији трговачки пут за Истов.

Колика је пак важност давата Дупаву у опште, а препонама на Ђердапу на посе, најбољи су нам доказ међународни уговори, које су западне државе, после ратова у нашим крајевима, склапале са Турском, а у но-

__вије доба са Русијом и Србијом.

У свима тим уговорима налази се по која тачка, која условљава употребу Дунава као трговачког пута, а у новијим уговорима су унесене пи специјалне олредбе о Ђердапу. =

Тако, после Кримског рата, који је у самој ствари једино због трговинских интереса вођен, у закључцима, тако званог париског мира, од године 1856, веди се у члану ХУ.:

„Пошто су на бечком конгресу утврђена правила за регулисање пловидбе на рекама које деле државе једну од друге, или троз разне дрожаве протичу, то су се силе које овај уговор склапају сложиле, да се иста правила однесу и на Дунав м његово Ушће, проглашујући ове услове овим, као услове који припадају јавном европском праву и стављађући из под заштиту тога права.

Пловидбина Дунаву, несме се у бидуће никакве сметње стављати, нити какве таксе на пловидбу наплаћивати, сем они, које се изрично помињу, у ниже изложеним члановима овог уговора, неће се дакле смети наплаћивати никаква царина за пловидбу нити за робу која се на самим лађама налази. Полицијски прописи и наредбе за карантине, ради сигурности држава поред којиг или кроз које ова река тече, биће једно-образне, како би се што мање спречавала слободна пловидба лађа. Са изузетком овиљ прописа, не сме се слободна пловидба ни на којц други начин спречавати“,

У ча. УГ, лондонског уговора од 1871 године, налазе се ови прописи:

„Пошто су силе, које граниче оним делом Дунава, на коме су брзаци“и Ђердат, који пловидби сметају, намерне, да на уклањање тит сметњи споразумно раде, то им високе силе које уговор склатају, још сад дају право, да могу наплаћивати провизорну таксу од свију тргованкихг лађа, без разлике на заставу коју носе, све дотле, докле се не исплати дуг учињен ради пзвршења тиг раДова. У исто доба поменуте силе, овим објављују, да за тај део „Дунава не важе одредбе чл. Х У. Париског ууговора, за све време докле се воменути дуг не исплати“.

На послетку, у Берлинском уговору мира, 1878 године, после наших ратова са Турцима, стоји у члану 5 УП:

„Извршење радова који се односе на уклањање прспона пловидбе на Ђердату, поверава се Аустро- Угарској. Остале пограничне дрожаве поред тог дела Дунава, чи-

ниће све могуће олакшице, које се буду захтевале, у интересу извршења тиг радова.

Одредбе члана УЛ лондонског уговора од 1871 г0дине, које се односе на наплаћивање провизорне таксе, ради покривања трошхова за те радове, остају у снази корист Аустро- Угарске“.

– Као што се из наведених прописа разних уговора види, увек су били интереси Аустро-Угарски, који су истицали питање о регулисању Ђердапа, при закључцима мира, па било да је Аустро-Угарска суделовала у ратовима после којих се мпр закључивао или не.

Ово, овако јако интересовање Аустро-Угарске, које датира, још од ХУП века, може се објаснити тиме, што Ђердап, ако не сасвим, оно у велико; мери, спречава те се економна, а тиме п политична превласт Аустро Угарске, не може или није могла, да распростире до обала Црнога Мора, Сем тога, очевидно је да у новије доба Аустрија с једне стране, тежи да начини Беч, а Угарска, с друге стране, да начини Пешту, поморским прпстаништем тиме,што ће регулисањем Ђердапа створити могућност да лађе пз мора непосредно до Пеште и Беча, иду.

Да ли ће сен у коликој мери остварити ове тежње Аустро-Угарске, показаће се ускоро пошто радови на Ђердапу буду готови. Једно пак стоји сигурно, а то је да ће се регулисањем Ђердапа створити још већа конкуренција на доњем Дунаву, што ће свакојако бити у нашем интересу, јер у колшко се Аустро-Угар “ка радује сигурној вези са Дрним Морем, у тодпко се више ми морамо радовати, пошто смо ближи Мору од ње. Постану ли Беч п Џешта поморска пристаништа, нема сумње да ће и Београд то постати.

ж ж

Први забележени покушај за регулисање Ђердапа, од стране Аустро-Угарске био је године 1778, под руковођењем понтоњпреског капетана Љашветег-а. У ком је обиму овај покушај вршен и са каквим успехом, као и услед чега је прекинут, немамо никаква описа,

После тог покушаја, протекло је више од пола века, докле године 1830, чувени Угарски државник и патриота граф Стеван (ечењи, није обратио пажњу и па Ђердап.

Заузимањем ОСечењијевим, поверено је пнжењеру Уазатћеув-у. да изврши снимање Ђердаша и изради пројекат за регулисање.

0 овоме раду, поднео је Уазатћег године 1834 графу Сечењију, ошширан извештај који је и штампан године 1880 од «Попац Мегет“-а, са осталим важнијим актима, који се односе на регулисање Ђердапа,

Поједине делове Дунава од Голупца до Оџппа, оппсује Вашархели (Београдски) у главноме као што сљедује::

1. Од Нове Паланке (10)- Радатћа) до Бабакаја испод старе Молдаве.

Испод Паланке ограничен је Дунав са обе стране планинама. Десна, стеновита, српска обала је од глимера и нема никаквог пута нити уравњене стазе.

По сата испод Паланке, на левој обали, испод манастира Базјаша, појављују се брегови од истог камена, На тој страни је просечен 8 до 4 т широк пут,

Шкриљасти глимер, покривен местимице брежуљцима од песка, пружа се све до Бабакаја.

Брегови са леве стране пружају се поред самог Дунава до Старог Дивича, па затим отступају лево ка Новој Молдави п понова, код Бабакаја, излазе на. Дунав. Пут за лађе евугди је добар.