Srpski tehnički list

СТРАНА 162.

нешто субјективно. Он снима нешто, што сваки види, али увек дода по нешто, што није директно изложено његовом оку, што он осећа у самоме себи, а то је ње гово узбуђење, његови лични утисци. Изнајпре се ова субјективност истиче избором самога предмета, затим распоредом, пропорцијом партија, важнол.ћу, коју он намерно придаје једнима а ненамерно одувима другима, и ако ове друге нису мање стварие од првих.

Верност имитације не чини једно дело уметничким, Кад би то тако било, онда би смо се задовољавали самим орпгиналом, те нам уметничка дела не би ни била од потребе. Џа ни сами знаци моралног живота, које виђамо и тражимо у уметничким делима непрестављају — нису оно, чему се ми дивимо, Ми их можемо сваки дан посматрати на извору, у оригинадима. Гледајући оригиналне личности са извесним карактерџим цртама, или и читаве оригиналне догађаје, који би могли послужити за уметничку тему, ми их посматрамо са неког Философског гледишта, или налазимо сатисфакције психолошкој радозналости, али никако не осећамо оно, што нас обузима, кад посматрамо статуу иди слику, која и8ражава исте карактере, или преставља исте догађаје. Друкчи су утисци, које прави на нас право уметничко дело, Посматрајући уметничко дело, не дивимо се уметничком изразу моралног живота, него оној моћи и оригиналности којом је његов творац створио онај живи утисак и начину, којим је манифестирао идеју; напослетку, оно што чини, те нам се слика свиди, те нас слика естетички задовољава, није личност престављеног лица, пео личност самога уметника, то је његов геније или таленат. То ће најбоље потврдити овај пример, Узмимо да посматрамо слику, која има да врестави пзраз тврдичлука, зависти, лукаветва или иначе ма чега хрђавог, чега може бити у карактеру људском, Лепога заиста у њима не можемо наћи. Ми се, без сумње не дивимо пороцима, који су у тим сликама престављени, него генију људи, који су их тако лепо схватили и умели представити. Такав рад дакле може бити лепо уметничко дело првога реда.

Према свему што до сада рекосмо излази ово: ка кво уметничко дело биће чисто — прави уметнички створ, кад је оно творевина, која потиче из замишљаја и поставке инстиктивле, те тиме ствара пеке особене утиске на посматрача или слушаоца.

Од ова тра правца у уметности: уметности конвенционалне, уметности реалистичке и уметности из личног осећања — иницијативе — строго узев само се овај последњи правац може сматрати за праву уметност. Први је управо негација, контрадикција уметности, У другим чешће постаје уметност, јер је готово немогуће, да се уметник сасвим изгуби у реалности. Али је лдичност самога уметника оно, што битно, истински карактерише, што ствара уметност, па је и уметников прави позив, да ствара, приказује само оно што осећа, што га покреће, што га узбуђује, јер је сва по

. · · | језија у души песника. Нису истински пријатељи умет-

ности они, који личност уметничку замењују збирком

Формула или правила, претпостављају памтење иди ра-

чун машти, прописе, догме отворености — искрености. т ж

Сад ћемо видети, како су постаде уметности, које су, и какав је однос између њих» —

Човек, као и сва жива створења, још од свога постанка исказује своју радост или бол узвиком или гесстом: способношћу да производи звуке и облике — покрете, а то је материјални и основни услов који важи за све уметности,

УМЕТНОСТИ И АРХИТЕКТУРА

БРОЈ 10.

Али га је од животиња разликовало то, што је врло равлично могао ове елементе звук и облик — (покрет) применити, На прво је место дошла имитација, -—— Сем разноврсних пнтонадција, имитираних или осећајних, г0ворно је изражавање без сумње праћено неком врстом мимике. Исти се карактер налази и у примитивном писању. Поједини се предмети исказују цртањем. Сваки је предмет означен знаком више мање имитаторским. У току дужега развијања п промењивања говор и писање првобитно беху сведени на комбиновање звукова и знакова, пошто се после конкретних појмова прешло и на апстрактне. Ритам и знаци Фигуративни у неколико беху напуштени и злмењени потпунијим говорним изражавањем п писањем. 'Тако су постали прозни говор п азбука. Али и она друга страна — Фигуративно изражавање – одвојивши се, све се више и више и за израз алстрактвих појмова усавршавала, све се више допуњавала, прецизпрала, Њена се азбука састоји 8 свих боја, свих облика, свих покрета тела, свих комбинација. звукова, лпнија и ритма, а то се све свидело виду или слуху, у томе се помоћу њих створило уживање или допадање, а што је имало опет неко значење за ум ч0вечији. —

Отуда се може и објаснити, зашто нам се свиди или и уживамо у каквом делу чисте имитације, и ако оно није ни повод ни циљ уметности.

Али је имитација срество, којим се дошло до уметности тако, да се напретком времена, које откривајући раздичне начине радиности човечије — обележава и разликује његове природне умешности, те се на тај начин уметност мало по мало за се одваја.

Изражавање говорно и писано — као што поменусмо променило се према напретку ума човечијег. Из тих се конвенционално створише проза и азбука. Утисци пак душевног живота налазе свој израз у категорији знакова где има мање конвенционалног, у којима је главни карактер у томе, што буде — развијају сензацију и осетљивост продукцијом слика или звукова, који више или мање директно дејствују на осећање. Такав је карактер и свих уметности.

Уметности, које су у току интелектуалног прогреса, очевидно ироизишле из изражавања говорног и писаног у првим временима, јесу с једне стране музика и појезија, с друге скулатура по сликарство. Оне образују две групе, које се свим лепо разликују: по природи својих срестава за изриз, чула слуха и чула вида; по различним првобитним формама својим — изражавању говорном н изражавању писаном; по различним интедектуалним потребама, којима оне још посебице одговарају — покрету или реду, чиј је естетички израз ритам и пропорција, и на послетку по разним односима њиховим са идејом времена — по трајашњости, код првихје радња у току времена — сукцесивна или поступна, д05 се код других уметнички створ манифестира на џах — симултано или мементано. !

Сем ових постоје још две уметности, које директно не' проистичу из свих постављених основа Иако по општој поставци спадају у уметности. Ади се аналогијом свака од ових може додати једној од ових · група. То су игра и архитектура. Тако игра, која на први поглед утиче на орган вида, састављена је из густова и положаја и припада уметностима, слуха, по ритму, који управља овим гестовима. Архитектура је већ у томе самосталнија и она је више симболичка уметност,

Међутим, свака од ових уметности има аналогије и са једном и са другом групом. Карактеристика игре — сукцесивна,

јесте: покрет, ритам, радња је трајна