Srpski tehnički list
ДЕ А Це У Евр Ен ЗА
СТРАНА 188, 0 УТИЦАЈУ МАГНЕЗИЈЕ
дотичне описе треба увек изабрати подесна места на цртежу,
Тачке оријентовања, заведене у бележнику, а које служе за утврђење полигонских тачака, упртавају се такође у план, и котираним линијама утврђују. Исто тако треба да су у плану назначене и све снимљене висинске сталне тачке.
У тако израђени ситуациони план могућно је инжењеру, да положи трасу пили други какав објект, У обим ове расправе не спада и начин, како се пројектирају објекти и како се полаже траса,
Још се напомиње, да табаке из којих се план са= стоји, треба поделити у формате "ла, ст, и у књигу сложити.
Тога ради се на табацима нацрта Формат, као што нам ел. 18 у прошлом броју показује, При цртању полигона ради поделе у Формате, треба што више на то пазити, да дужина полигонских страна аб, фе, ит. Д буде помножена ширина формата. Исто тако треба и на то пазити, да крајна страна табака еј; буде линија прелома за ограничавајући полигон формата.
Пошто се то ограничавање и та подела нацрта, исеку се поједини Формати по тим линијама, на саставцима се прилепеплатнене врпце и цео план у књигу сложи
Ако треба да се израде копије од појединих табака ситуације, то ћемо се придржавати следећег начина, који је најподеснији за извршење те копије и сла-
НА ДОБРОТУ ЦЕМЕНТА БРОЈ 11 и 12.
гање у Формате, Нека треба н, пр. да се копира ситуациони план са другог табака ' (ед. 18) то се на овај план меће довољно широка провидна артија, и план до ##% копира За тим се повуче управна 4 од тачке ;, ' == /! начини и провидна артија донде обрће, док линија, 'т не дође на 2. Копирање се после од #: даље продужава, Троугао 'кт остаје празан и служи на то, да се копија може подесно у Формате сложити,
Обележавање пројекта у пољу.
Да би могли на терену обележити пројектовану линију, нужно је, да се пре свега положај те линије према појединим полигонским тачкама на плану измери п котпра помоћу апециса и ордината.
Даљи рад на терену састоји се у изналажењу подигонских тачака. Ако се случајно не би могло наћи коље, којим су те тачке биле обележене, онда се умере оне полигонске тачке, које су биле однесене на, линије оријентовања. Од тих тачака одређују се остале нужне полигонске тачке помоћу инструмента, и најзад се од тог наново обележеног подигона одмери пројектована линија. ,
Ако би још бидо нужно, да се сазна и висина пројектоване линије, то се мерење исте одпочиње од сталвих висинских тачака, кое се у пољу могу лако наћи, и којих су нам коте познате,
0 УТИЦАЈУ МАГНЕЗИЈЕ НА ДОБРОТУ ЦЕМЕНТА.
Многи и од наших инжењера биди су можда у прилици да посматрају, како цементни малтер, по неки пут, после неколико година, заузима, знатно већу запремиву, или, друкчије да се изразимо, толико набубри, да наступи распадање које знатно оштети и сам зид који је тим малтером зидан. Да узрок овој појави мора бити само у цементу, држимо да је лако појмити; али ипак, до скора је било са свим нејасно, како и зашто наступа, у појединим случајевима такво набубравање цемента. Ову је појаву било тешко објаснити, нарочито и с тога, што је опажено да има извесне раздике у времену после кога се, и у степену у коме се набубравање код разних цемената јављало, те је изгледало да се све такве појаве не могу приписати једном и истом узроку.
Приликом последњег скупа удружења немачких Фабриканата портланд демента, ово је питање знатно расветљено, па како се оно може сматрати као једно од најважнијих за употребу портланд цемента при грађевинама, ради смо да га по «Решвеће-Ваџлефипо-у“ изнесемо и пред читатеље „Орпеког Техничког листа“, не би ли се и код нас обратила већа пажња на портланд цементе, који се за грађевине употребљују.
ж
Маја месеца 1886 год. штампао је Француз Гесћат= бег у „Сотарђез гтепаџез Че 1'асадепје Фез сејепсез“ један извештај о набубравању дементног малтера, коју је појаву он посматрао и испитивао; и у коме он први тврди: да је велика количина магнезије у јако жеженоме цементу, непосредни узрок распадању цементног малтера услед набубравања цемента. У случајевима које је он тада саопштио, садржавао је цемент: 21,9 и 847 % магневије.
У скоро за тим. у Јуну исте године, саопштен је у „Апш. дев ропб еб сћаџцав“ један случај распадања
вида једнога железничкога моста, у лоарском департману који је у почетку осамдесетих година озидан. У овоме је случају такође константована велика кодичина магнезије у употребљеноме цементу, а на име: 16,2 до 28,2.
Исте године, у Новембру месецу, слопштио је у лондонском „Ја иоп ове - Епотсегта“ инжењер „Наубег“ своја посматрања чињена на једном великом зиду од бетона, чија се висина знатно повећавала, и резултате испитивања тог бетона, која је извршио побуђен горе поменутим извештајем Лешартиеровим. И „Науђег“ је, у овоме његовоме случају, нашао велику кодичину магнезије, само није саопштио колика је та количина у процентима. У Каселу, у Немачкој, распадали су се поједини делови зидова велике судске зграде, већ од пре неколико година, и горња саопштења која су се тицала разних сличних случајева, а учињена са разних страна, побудпла су извесног г. В. Пускетћоћ-а да испита: да ли није велика количина магнезије у малтеру случајно узрок и овим распадањима зидова. Испитивањима која је за тим извршио, потврђена је ова његова сумња као потпуно оправдана. После овога, испитан је овај случај у Каселу званично и детаљно. Резултати ових званичних испитивања саопштени су у 4-ој свесци „Миће псеп Чет К, Таћт-ећеп Уегзисћа-Апзба еп 1888.“ Према тим извештајима, нађене су у четири пробе малтера са поменуте зграде следеће количине магнезије: 29,88, 28,65, 27,65 и 28,57 %.
Тек после овога, сазнало се за један случај распадања зидова у след набубравања цемента из год. 1877. На име, на пфалпској жедезнипи, употребљен је за „Фуговање“ зидова од тесаника цемент из ВНезсазбеј-а, а после неколико година наступило је напрасно распадање малтера, у след чега су, као п у Каселу, попрскали и већи тесаници. Испитивањем доказано је, да цемент,
ба" о ијниј ј-— а За 4 —
| | | 8