Srpski tehnički list
БРОЈ 2.
Дону изложена, и чињени су са њом разни покушаји, Друга служила врло дуго, пар њен, гвоздена шина измењена је двадесет и два пута, п 28. беше скоро сасвим нстрошена, кад се услед врло јаког судара двеју локомотива чедична шина преломи.
У Марту 1866 г. уметуто је у колосеке станице Виљет (Франц. ист, жељ.) 60 челичних и 60 гвоздених шина у групама од по 6 комада. До Марта 1872 год. прешао је преко њих свију терет од 29 милијуна тона,
(Ол. 1)
Тридесет и једна гвоздена шина измењана, је већ раније, а осталих 29 издржале су терет од само 24 мил. тона, Чедичне су пак шине остаде још дуго у употреби п показивале су сасвим правплпо трошење (смањење висиве) од једног милиметра за 26 милиј. толи. Гранични косФицпјенат био је код њих 1'|, пута већи но у гвозДених шина, и зато се могао профил толико редуковати, ДА су тежиле само 80 кгр. на 1 дуж. метар. Покушаји чињени на Фран. север жедезници дају резултате по-
'
(ба. 9)
добне наведеним. Док су челичне шине показивале по- Сступно и равномерно трошење, донде ни најбоља гвоздена шина није могла издржати саобраћај од 20 милиј. тони; челичне су шине показивале равномерно трошење од 1 та т на сваких 20 мплиј. бруто-тони, па како се претпостављало, да оне могу поднети саобраћај од 200 милиј, тони, то би им трајање било 10 пута веће од трајања гвоздених шина. Чедичне шине грађене су иди по бессмеровом или по мартиновом начину, обе врсте биде су скоро подједнако издржљиве.
ТРОШЕЊЕ ШИНА
СТРАНА 23,
Већ при дефиницији разних врсти трошења поме- ' нуто је, шта се разуме под (правилним) трошењем, Оно је тим спорије, што је јачи материјал, а бива све поступније п правилније са већом хомогеношћу текстуре.
Код шина од бесемеровог челика, јављда се као потпупо правилно снижавање горње површине гдаве по равни нагнутој ка осовини колосека; нагнуће то одговара приолижно коппцитету точковог бандажа. На местима где је јака употреба кочњача и у оштрим кривинама, појављује се некад и листасто одвајање челика, но незнатно је и сасвим локално. У сл. 1 и 2. означени су профили истрошених шина, дејство бандажа и венца примећује ве јасно; прво се Јавља, на средњем делу главе, личи на дејство маљева који прво компримишу материјал, доцније га издробе и претварају у прашину. Овако се дејство појављује у правој; сл, 1 представља такав профил; липија 21 овначује површину по којој се котрља бандаж, линија 00 показује облик компримованог материјала, а рр границу дозвољеног трошења.
| Дејство венца јаче је, готово искључиво отепчуће, појављује се наропшто на вертикалној површини главе. Сл. 2 представља такав профил, истрошене, из кривине, извађене шине. Из горњег види се да је код бесемероВих шина трошење много равномерније, да се дакше лосматра и по величини одређује.
Беличина трошења одређује се по већем или ма= њем броју милијуна брутотони, чије дејство смањује висину шине за један милиметар.
Да наведемо сад пеколико бројних података. На брауншвајгској железници пзносио је бруто-терет за 1 ти трошења 5 625000 тони,
На прузи А усиг-Теплиц варирао је између 6100000 и 7200000, просечно 6500000 тони. Пад на овој прузи износи 1: 120.
Аустријска јужна, железница дала је ове податке:
БРУТО-ТЕРЕТ У ТОНАМА ЗА 1 тт ТРОШЕЊА
ПОЛУПРЕЧНИК КРИВИНЕ
ЗА ШИРИНУ | 3А висипу
пи највише
(спољ. шина 1280 000! 1590 000 190 т
(унут. , 8882000) 1174 000
„спољ,. шина 2 080 000) 2206 000 унут. „ 8010000) 1984 000
3 870 000
До
најмање 190 та
до Уб | права
У енглеском листу ВаПгоа4а-Салее од 16. Марта 1877 налази се међу осталим податцима о трошењу и ови: у једном од најнсповољнијпх колосека на великој западној железници североамеричкој (Ст. УУ. К, В. В), са успонима од 1:80 и полупречником кривина од 45 т, положене су челичне шине које су тежине 82,5 Ко на текући метар. Пошто је преко њих прешао бруто-терет од 13450824 тони (у времену од Ала ГОД.) изгледао је њин профил онако, као што је у сл. 8. н 4. (на идућој страни) означено, губитак спољне шине (ед. 8.) по тежине износио је 11,0, а унутарње шине 6,6 од првобитне тежине. Ове су шине могле трајати бар још 2 године.
Шине представљене у сд. 5. п 6. биле су под повољнијим условима, прва је лежала у успону 1:170 а показала је по прелазу од 18450 824 бруто-тони губи-