Srpski tehnički list

СТРАНА 48.

ДИТНИЈЕ БЕЛЕШКЕ

БРОЈ 39.

тога ваља употребити дрвене стубове. Алп ако сви у таком земљишту хоће да употреби камепа белега, опда ваља у ископану рупу метути плодпу земњу и бусење.

5. 0 подземним белегама.

Да би се видљиве граничне белеге још боље осигурале, додају им се тако звани „сведоци“, а то су трајни неки предмети, као и код умке.

Ови се сведоци намешчају по неком реду у разном Фигурама испод земље тако, да се првобитни положај такове тачке у свако доба изнаћи моше. Кад се

употребе више сведока, то се ради и тако, да се од једне цигле одбију по неколко комада, који се комади дају понова у целу циглу склопити

6. Новија подземна обележавања са цевима за дренању.

У новије доба, сасвим се отступило од наведеног обележавања са сведоцума. У место тога се сада употребљују цеви за дренажу или цигле сличног облпка, од печене глине, које се усаде у земљу стојећки испод површине земље за толико, да се орањем не поремете.

М. Маринковић,

(ОВРШИЋЕ СЕ)

ДИТНИЈЕ БЕЛЕШКЕ.

Зграде од струготина — Најновији проналазак ва пољу техничком то су зграде од струготина (басезрапеп). По саопштењу једног патент-бпрол из Бердина мисли се већ на зидање већих грађевина са овпм материјалом. Струготпне се измешају са јевтиним прашком неких минерала п уз прппомоћ воде, а под јаким хидрауличним притиском пресује се таква смеса у облику цигала за зидање пли калдрмисање, Показало се, да тако добивени грађевински материјал не привлачи ни-

како влагу, изванредно је чврст, сразмерно од врло мале специфичпе тежине, и пе подлежи никако непогодама, Јачина противу ватре је готово апсолутна, чињени су општи са коцком од 42 ст површине изложивиш је 5 сахати јакој ватри и писта је остала неповређена. Даља је корист та, што тај материал може сећи тестером у разне орнаменте и што се може у сваковрсној боји извести. Ад. В.М.

КЊИЖЕВНИГЛАСНИК.

На овом меоту, објављиваће уредништво све оне њиве по списе из техничких наука. које се уредништву тога ради буду слале.

До сада је уредништво добило ове књиге:

1. Проблеми из диференцијалног рачуна, написао Мијалко В Ћирић, суплент рационалне меканике на Великој Школи, свеска прва. Беотрад, краљевско-српска државна штампарија 1890. годпне. Цена 2,50 дпнара. Страна УП. п 317.

Као што ппсад у предговору вели, књига је намењена поглавито ученицима Велике школе, али ће опа

Оидог О ВОЗЕ У

П. Бојићу, Шабац, Примили смо 36 динара п предали благајнику за вас п г. Краловеца. Два динара послали сте више, то ће вам се урачунати за ову годину.

___________________________________ ===

„Српеки Технички Листе излази у БЕОТРАДУ У МЕСЕЧНИМ ОВЕСКАМА од 152—9 ТАБАКА НАЈМАЊЕ, НА цЕлу годину: ЗА СРБИЈУ 20 дипАара; ЗА АУСТРО-УТАРОКУ 12 ФОРИНАТА;

ЗЕМЉЕ 24 ФРАШКА, ПРЕТПЛАТА ОВ ПОЛАЖЕ У ПАПРЕД А НЕ ПРИМА ОБ НА УДРУЖЕЊА ДОБИЈАЈУ лист БЕСПЛАТНО. — РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ ОСЕ,

ПРИВАТНИ ОГЛАСИ СТАЈУ ЗА ПРВИ ПУГ 10) ПАРА ОД РЕДА, А ПОВРШИ КОЈУ У листу ЗАПРЕМАЈУ, И ТО ЗА ПРВИ ПУТ 04 | КВАДРАТНОГ КОЈИ ЗАПРЕМАЈУ ВИШЕ ОД ЈЕДНЕ СТРАНЕ ВАЖИ ПАРОЧИТА ПОГОДБА.

ЗА СВАКО ПОНАВЉАЊЕ ПО о

корпено послужити као олакшица и професорима у њиховим практичним радовима и оним кандидатима, који имају да полажу професорски испит из појединих група математичких наука, као и свима онима који се тим наукама баве.

9, Приступно предавање из рационално меканике Мијалка В. Ћирића, суплента Ведике школе, држано 9. Октобра 1889., у сади Велике Школе. Пргштампано пз „Џросв. Гласника“. Београд, краљевско-српска лржавна штампарија, 1890. год. Стр. 62. Цена 2

РЕДНИШВА.

„Б. Денићу, Ужице Послати годишњи улог примоди смо и предали благајнику.

ПРЕТИЛАТА НА ЛИСТ СТАЈУ ЗА НЕМАЧКУ 20 МАРАКА; ЗА РУСИЈУ 6 РУБАЉА; А ЗА СВЕ ОСТАЛЕ МАЊЕ од у године. — ЂАЦИ ДОБИЈАЈУ ДИСТ У ПОЛА ЦЕНЕ: ЧЛАНОВ,.

5 ЏАРА ОД РЕДА. ВЕЋИ ОГЛАСИ РАЧУНАЈУ СЕ ПО ОАПТИМЕТРА по 2 ПАРЕ А ЗА ОВАКО ПОНАВЉАЊЕ ПО 1 пару. ЗА ОГЛАСЕ

РуКОПИСИ И огласи шаљу СЕ УРЕДНИКУ ЛИСТА, А ПРЕТПЛАТА БЛАГАЈНИКУ ИНЖЕЊЕРСКОГ УДРУЖЕЊА, дист ОБ ДАЈЕ У ЗАМЕНУ 84 СОВЕ СТРУЧНЕ, БЊИЖЕВНЕ И ВЕЋЕ ДНЕВНЕ ЛИСТОВЕ. у

– = и

ин виннинннри - =

ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ