Srpski tehnički list

Број 6. н 7.

важно интереси Србије, као н с погледом на одредбу поменутог члана бердинског уговора, која зајамчава стварну потпору прибрежних држава, цар. и кр. влада,

вазда пмала намеру да извештава српску владу 0 томе.

како се и на који начин мисли пзвршити то дело,

10. декембра (по рим,) пете године поднешен је сабору угарском закон за Финанспрање радова на Ђердапу.

По томе закону вршиће се, за време, исплата из државне благајне и тога ради ставиће се у буџету за 1889. годину сума од 500 000 Форината.

5. декембра исте године, предало је аустро-угарско посланство, нашем министру иностраних дела планове и технички опис пројекта за уклањање препрека на доњем Дунаву, обраћајући при томе пажњу да ће, са изуЗетком отворених пловних канала код Отенке, Козле и Дојке, сви радови који су пројектовани код других брзака, бити близу српске обале извршени п ода ће се на српској обали од чести утврдити п регулационе грађевине.

(С погледом на то тражено је од српске владе да она, колико буде до ње стајало, олакшава п потпомаже пројектоване радове, као што је предвиђено у првом ставу чл. БУП. берлинског уговора п у последњој погодби закљученој са Србијом 8. јула 1878. године у Берлину. Нарочито је пак изјављена жеља да се са српском владом постигне споразум о томе, да се ради набавке камена за насипе отворе мајдани на српској обали, разуме се уз одговарајућу одштету, односно путем експропријације; даље да се подигну мале магазе за смештај материјала, којим ће се разбијати стене; да се на српској обали могу подићи и дашчаре радницима п надзорним органима за становање, као и да се тим лицима не отежава борављење на српском земљишту.

Како ће се, осим овога, морати уређивати царински односи, начин исхране раденика и пздавање потребних исправа, то је тражено да се пре но што се радови започну, отпочну преговори о тим пптањина. Ради ових преговора као и ради опшпрнијих објашњења о техничком пројекту за регулисање реке, пзјавила је угарска влада, да ће послати српској влади ако зажели једног заступника.

Поводом ових захтева, упутио је 28. Фебруара 1889. године наш министар привреде, министру пностраних дела писмо у коме, излажући захтеве АустроУгарске, покреће питање, да ли се у „олакшице“ које се помињу у 57. чл. берлинског уговора, има урачунати и то да Аустро-Угарска има права, да удешава своје радове и на српској обали не водећи обвира о сувереном праву Србаје на своје земљиште. Позпрајући се даље на протоколе лондонске конференције, која је у више маха изјавила, да суверено право Србије и осталих прибрежних земаља на њиховој обали остаје неокрњено,

наш министар привреде изводи, да пројектовање ових | радова није само ствар Аустро-Угарске, но да је то

толико исто и ствар Србије.

(С погледом на то, што ће ови радови у многоме изменити стање ствари и оштетити многе наше п локадне и опште интересе, и како ће се неки од ових

радова везивати за нашу обалу и већим делом прола- |

зити нашом половином Дунава, као и с погледом на то, што из послатих планова није могуће оценити каква ће следства наступити за нашу обаду дуж радова који се на Бердапу имају да изврше, министар привреде је мишљења, да се та штудија учини на лицу места, комисијом од стручних лица.

Позивајући се даље на чл. 3-ћи уговора закључног између Србије и Аустро-Угарске, вели миннстар привреде у истом писму:

РЕТУЛИСАЊЕ БЕРДАНА

СТРАНА 105.

„Везивање насипа за нашу обалу п њено местимично стално изолисање и спречавање, илп и отежавање, локалног саобраћаја, не може да се сложи с одредбом поменутог трећег члана, која дозвољава само привремену послугу наше обале. На сваки начин, ако је извршење и одржавање радова у Ђердапу немогућно, онда је потребно, да се нађе пут и начин, да се овоме помогне, чувајући право суверенитета и обзире земаљске сигурности. Осим тога треба имати у виду, да је и наша, обала дуж дунавског кланца на врло мало места приступна и да се треба старати, да и то мало места не буде сасвим заграђено овим радовима, јер би онда радови на Ђердапу били само од штете, а од никакве користи, пошто би се тада увећао онај део Србије, који је и сада због тешкоћа на Дунаву и немогућности приступа био потпуно одсечен од саобраћаја.“

Исто тако, односно тражње камених мајдана, министар привреде био је мишљења, да би се та олакшица могла од стране наше државе учинити само под овим условима:

„а) да се из обзира на то, што се за ове радове има да употреби већином српска обала и српска половина Дунава, лађама под српском заставом не даду само повластице највећма повлашћеног народа, као што је то речено у уговору од 26. јуна 1878. год. но повластице највећма повлашћеног паробродског друштва, аустро-угарске државе. Што у осталом пмамо права да тражимо без обзира на олакшице, које ћемо им учинити за набавку камена и др.;

6) да се у напред одреди количина, где и каквога камена мисле они, да пзваде;

в) у случају, ако сама држава буде вршила експлоатацију камених мајдана у својој режији, онда да се опп мајдани уступе привремено, било да плаћају извесну таксу на кубни метар, илп одсесну накнаду. Но, било држава да ради, или да приватна дица експлоатишу мајдане, потпуна прерада и спрема камена, да буде на нашој обали.“ |

„Што се тиче бављења раденика на нашој обади, ја држим, да је наш интерес, да то не спречавамо, но ово да буде само под следећим условима:

1. да им се не чине за пренос ране и осталих потреба за раденике и чиновнике никаква ђумручка олакшица, но на против да се заведе врло строга ђумручкка контрола, како би они морали све набављати на нашој страни; или ако то не, онда бар да се ђумручки приходи не изгубе;

2. да сви раденици стоје под нашом подицијом и законом до половине Дунава, као што се то п по себи разуме.“

Даље у том писму, скреће министар привреде пажњу на риболов, као најважнији извор, од кога живе сва села дуж Дунава на нашој страни и који доноси знатан приход општинама и држави, па с тога је мишљења да треба тражити извесну накнаду, ако се радовима на Ђердапу, буде риболов ограничавао, Исто је тако мишљења, да се онима, који се буду бавили на овим радовима не дозволи риболов на нашој страни, као и да би требало рашчистити питање о томе, да ли ће локадна пловидба, нарочито са чамцима, подлежати каквој такси и у оним случајевима кад они не пасирају вештачке радове пли кад их морају пасирати с тога, што су везани за обалу, па им је други пролаз поред обале немогућан.

„Да би се све преднаведено испитало као што треба, — вели се у истом писму —, те да би се наши интереси са пуно свести и знања могли заштитити, ја