Srpski tehnički list

ОТРАНА 104,

угарско министарство грађевина, своме инжењеру Ернсту Валанту, да на основу до тада постојећих пројеката, а с обапром ла техничке и бродарске захтеве, изради тенералан пројект свију препона на дољњем Дупаву.

Валант је, у току исте године, пројект израдио и пошто је псти пројект прошао кроз грађевински савет р једну комисију састављену пз техничара и бродара, послат је 1884. године на преглед, аустријском министарству трговине, а 1884. министарству војеном. Тек у мају 1888. поднет је угарском сабору закон о регулисању Ђердапа.

У извештају, који је уз тај закон приложен, вели се како политички, економски п остали интереси захтевају, да се што већа пажња обрати на водене путеве, а нарочито на оне, у правцу ка Истоку, јер су и влада и законодавство увек сматрзди као главни задатак, распростирање слобраћаја ка Истоку, чега ради су већи многе жртве учињене.

Међу тим, вели се даље у извештају, најјефтинији и најугоднији пут за Исток, Дунав, налази се још у таквом стању да је пловидба по њему, нарочито у делу од Молдаве до Сипа, отежана, скупа пи ограничена.

Влада , износећи закон о регулисању тога дела Дунава, намерна је, да не само надокнади оно што је требало давно урадити, већ п да одговори једној међународној обавези, надајући се да ће то велпко предузеће користити, како Угарској тако п осталим заинтересованим државама. ; :

Даље се у извештају описује нов пројект Валантов, по коме цела дужина Дунава, где се препоне налазе, износи 85 Ка. Прва препона, камени спруд Стенка, 19 Кта сниже Молдаве, дугачка 1094 т, савладаће се тиме што ће се кроз спруд просећи качал од 60 та ширине п 2 дубине. Тим просецањем пзвадиће се до 7408 пп камена. Друга препона, Козла и одма за тим Дојке, које се налазе 14,8 Кш сииже Отенке, савладаће се проседањем правог, 2 100 та дугачког, канала, дуж угарске обале, За то ће се морати извадити до 65 175 3 камена.

Девет километара сниже Дојке, наступају препоне Излаз, Талгталија. Гребен и спруд од Гребена до Свињице.

Кроз Излаз и Тахталију, просећи ће се канал, а да би се смањио пад код Гребана и добила довољна дубина од Гребена до сниже СОвињице, пројектован је насип од врха Гребена до Милановца. Насип је удаљен од угарске обале за 850 т.

За канал кроз Излаз и Тахталију требаће уклонити разбијањем стене до 46 796 117 камена, а за грађење насипа до Милановца требаће 479 964 1п" камена.

7,8 Ја сниже ових препона, долази спруд Јуц, кров који ће се просећи такође канал, а сем тога, да би се добила потребна дубина и пад умерио, подићиће се насип, који ће почети сниже Јуца и пружати се до Голубиња на. српској обали, ПШросецањем канала разбиће се до 31 778 п3 стена, а за насип треба ће до 120 521 таз камена.

Висина ових насипа узета је тако, да преко њих и при средњем стању Дунава, може извесна количина воде прелазити п тиме спречити јако издизање воде при великом стању Дунава. За време тог стања, обележиће се насип пловећим белегама.

Сам пак Ђердап, где је дубина и брзина веома, велика, регулисаће се, слично пројекту међународне комисије, отвореним каналом 2 200т дужине п 80 ширине у дну.

За, просецање овога канала разбиће се до 247 З1би" стене, а насути за насипе 577 967 1" камена.

РЕГУЛИСАЊЕ БЕРДАПА

вРОЈ 6. 17.

Према том пројекту радови при регулисању свију ових препона, обухватили би:

1. разбијање 176 8611" стене под водом;

9. разбијање 247 31611" стене у мирној води и на суву;

8, набавка 829 45111" шење њихово; 4. набавка 880 651 па" материјала за унутрашњост насипа ; 5

5. набавка 209 78бта“ камена за калдрмисање насипа;

По предрачуну коштади би: 1. радови код Стенке ·• · · · + • •

камена за насипе пи извр-

106 734,47 Фор.

Пи „ Козле и Дојке · · · 88625406 , 35 " „ Излава, Тахталије и

Гребена + + + <-• · 1986 99124, 4. радови код Јуда · · · · · · • · _ 59855950 , риаа „ Бердапа · · · 311589809 , 6. мање поједине сметње •· · · > • 112 490,00.,

Свега 7 116992,45 Фор.

Овамо долазе још и ови трошкови: 7. за израду детаљних планова и надзор при раду 597, од горње суме 8. интеркаларни интерес, за 6 година грађења по 5%, 1120840,27 , 9. за непредвиђено • · · + + 406 891,16. ,

Свега 9000 000,00 Фор.

385 346,12 Фор.

(ви ови радови требало би по програму да се доврше до 1895. године,

У поднешеном предлогу закона, влада се оплашћује, да издатке за извршење свију поменутих радова, врши иди у годишњим ратама, које ће сваке године у буџет ући или пугем засебног кредита, који ће се сабору на одобрење поднети,

13. јуна, по рим., 1888, усвојио је сабор тај закон, а 24. истог месеца је и санкционисан,

Колику важност овом регулисању полаже данашњи угарски министар грађевина Љарош, види се пз његових речи, које је изговорио приликом дебате о овом закону у сабору. Одговарајући графовима, Атоњију 1 Карољију, који су били противни да се регулисању приступи, Барош је рекао: „ко нема у руци путове за саобраћај, тај не може ни водити никакву трговинску политику“, „регулисањем Ђердапа, Угарска ће знатно проширити круг свога промета,“

На питање посланика Бољгара, да ли са стратегијског гдедишта није опасно, поставити по пројекту канал српском обалом, одговорио је Барош, да се не може упуштати у оцену стратегијску, али може рећи да је пројектовани канал најугоднији и најјефтинији.

Одма пошто је закон потврђен, отишло је 15 ин-. жењера у Оршаву ради потребних снимања за детаљан пројект и од тога доба вршене су припреме у свима правцима за извршење овог великог мредузећа.

Знатан део тих припрема сачињавали су пи преговори са нашом владом,

Писмом од 27. (15.) августа 1888. год. известило је аустро-угарско посланство у Београду српску владу, да је усвојен закон о регулисању Ђердапа, који ће послужити као основа, на којој ће Аустро-Угарска извршити послове поверене јој чл. СУ. бердинског уговора.

У том писму') вели се даље, да је, с обзиром на то, што су са регулисањем тога дела Дунава скопчани

1) Види штампану Лреписку о тросецању Ђердапа, саопштена народној свупштини у редовном сазиву за 1890. год.