Srpski tehnički list
ЕУ
= ~ па Бај - с"
__-д
+ | ·
БРОЈ 10., 1, п 12. ној обла, и то тако, да точак при нормалном положају належе на средину.
Полутречник горње површине пе сме да је сувише мали, јер би се тада како точкови тако и шине брзо абале. Најбоље је, да се узме опај полупречник, који абањем сам по себи постаје, а то је:
4 Полупречник горње површине о = 60) 200 == 150 пи.
Горња површина сењског профила описана је са полупречником од 194 пи, а у средини се налази права, од баш дужине.
45 | Полупречник прелазне кривине 0,==-0 12=9 пп
Код нашег је профила = 8 шт.
Ширина ти висина главе одређују се обично из висине шинине /.
Ширина главе ф == 0,26 ћ == 45 поп,
Висина главе с == 0,25 ћ == тов 25 пип. (Код нашег је профила с = 26 ти). .
Висина главе рачуната је од пајвише тачке њене до средине додирне површине.
5. 4. Ножица (нем. Епа5, Фран. је раб, енг. (ће (оођ). Дебљина ножпце зависи поглавито од процеса ваљања; како из обзира па боље ваљање, тако и из обзира на јачину, прави се ножица од ивице ка средини све дебља. Ширина ножице условљена је потребном јапином шине против прелома, којп услов захтева скоро подједнаку поделу материјала у глави и ножици, и потребном сталности против превртања; сталност ће бити у толико већа, у колико је нога шира; но с друге стране сувише шпрока ножица отежива ваљање. У опште бо ширина пожпце Ф,, дебљина на крају д п идеална дебљиша д, у осовини шине, када горњу површину ножице продужимо до осовине (слика 1.), може одредити по овим обрасцима;
р, == 0,85 ћ = 84,28 ши (код сењског профила = 86 шт). д-== 0,6 == оке == 7086 Ши,
д, == 1,9 6=11,4 шт (код сењског профила = 12,45 ши), где је Љ висина шлне, 4 дебљина тела. Ивица се за0кругљује са полупречником око 0,љд, у нашем случају са 2 пил.
8. Б. Тело-труп (нем. Зфец, фран. Ја се, ентл. «ће тђ, #ће пегуе). Дебљина трупа 4 у средини може се у опште узети:
(== 0,0088 ћ- = 8,45 = коћ. 9 тот.
5. 6. Нормална дужина шина. Са већом дужином скопчана је та корист, да је мањи број саставака потребан. Пошто прагови на саставцима морају да су већма зближепи по опи у средини, и пошто су на саставцима потребне подвезице по т,.д. то се са већом дужином смањује коштање колосека. Тога ради узета је нормална. дужина = 9,00 т1.
5. 7. Окраћене шине. О овоме је пзишао засебан чланак у бр. 1. и 12. „Српског Техничког Листа“ за 1890. годину.
5. 8. Упљив топлоте ваздуља. Шпне се морају тако положити, да се према темпаратури могу растезати, јер би се иначе извијугале и услед тога утврђење на праговима разлабавило. С тога се, на саставцима шина,
КОЛОСЕК СОЕЊСОКЕ ПРУГЕ
ОТРАНА 155.
оставља празнина — размак (нем. Зрјејгаши, Фран. је јеп, енгл. Фће рјау, «ће уутаасе).
Ако је 6 празнина, # топлота, ваздуха при полагању шина, # највећа топлота у дотичнвм пределу, # дужина шина, е сачинилад растезања за 1" 0; тада је:
д=еа(%— 51. « = 0,00001+8. Ставимо #== 409 С, то је: д=0,0118 (40— 2) # милиметра,
где је ( дужина шине у метрима. Овоме се равмаку додају још 2 пп, што се празнина педа увек тачно постићи, и што све шине немају тачно исту дужину.
За наше, 9,00 та дугачке шине добијамо:
д=0,0118 (40—%) · 9,00 -- 2 пип или
д= 6,248 — 0,106 # шт.
По томе обрасцу израчуната је ова таблица:
% д ф д у 0 > у тт у Ка | у тт 4- 40 20 | 09 | 6,2 Д- 30“ 3 — 109 7,3 _- 209 4 — 20" 8, 4- 109 | Ба
Размак се одређује обично само за пеколико одсека, по некад само за два, а највише за пет. За сењску пругу утврђени су ови размаци:
за # испод 0%; д= 8 шп ш РО до 1554 о== 6 пати. „ # преко 159; д == 4 та.
5. 9 Положај саставака у колосеку. Саставци шина, у једном п другом прагу колосека постројени су један према другом, јер се кола у овом случају при прелазу саставака само климају п тадасају. Напротив, кад би се саставци положили напзмеоце, онда Он се овоме кретању придружило још и дрмусање п труцкање, које проузрокује већи отпор кретању и брже абање колосека п возног материјала.
8. 10. Нагиб шина. Да бп колосек добио онај положај, који одговара конусу точкова, полаже се осовина, шина косо, и то у нагибу 1:20.
Утврђење подвезицама.
5. 11. Циљ подвезица. Подвезице (пем. Газесћеп, фран. | бебазе, енгл ће Азћ, «ће боћ-рјаће, Фће еПр) пмају задатак, да слајањем шина произведу континуитет шина, да тиме смање отпор кретању, као п абање возног материјала п шина; оне уједно увећавају п безбедност путовања,
5. 12. Положај саставака према траговима. Саставци су положени као лебдећи (нем. зећујепде 5Б0Овзе, Фран, Је јотЕ еп рог(-а-Тацх, енг, Фће зизрепштое јони). Добре стране лебдећих саставака јесу: мирније вожење, мање кварење возног матерпјала и горњег строја.
а
5. 18. Облик додирниг површина. Данас се употребљују само равпе додирне површине. Пошто су померања у вертикалном смислу знатпија од оних у хо21 “