Srpski tehnički list
ОТРАНА 158. колосик
Основни обрасци за јачину против прелома правих носилаца, оптерећених само теретима, који дејствују управно на осовину носиоца, јесу као што је познато:
' К У = Ме, ВУ = Ше,
где је М највећи статичан моменат спољних сила, ЕТ моменат лењивости пресека за тежиштну осовину, која је управна на равнину спла, е, е највећи размак влакна од те осовине на странама растезања и притиска, КЕ највеће растезање и највећи притисак на јединицу по вршине.
Пресек. Како за пзрачунавање тежипе, тако и за одредбу тежишта потребна нам је пре свега површна профила ЈЕ, коју можемо одредити помоћу познатих геометрпјских правила или помоћу планиметра.
Наш профил подељен је на ових 12 стрека — ламела:
38 х 5 455 | ААож1о | ах 25 х 5 –-иж64 ц9х40 + 9,4 ХБ 15 %5 +29% 8,» 59 8,5 86%6 =
== 29550 та“ или 0,00255 7.
Тежина 1 т шине износи према томе 0,00255 Х 7844 = тоћ. 20,00 Ке,
(Тежина 1 1а3 челичних шина узета је = 7844 Ко).
Одредба момента љењивости. Моменат лењивости можемо на разне начине одредити.
1. Конетрукцијом (сл. 16.). Површина се разложи паралелама ка датој осовини момента на стреке -— ламеде, којих површине можемо сматрати као силе. При одредби тежишта појединих стрека, можемо писте преобратити у трашезе п тада тежиште ових простом конструкдијом одредити,
Моменат лењивости ЈУ за тежиштну осовпну одтовара површини АСВТ=7, која је ограничена продужењима крајњих страпа вершжног полигона п самим верижним подигоном; ставимо дистанцију пола О, мерену по размерпику за површине = а, то је:
ТР=>2ај.
Дистанција пола може се узети иди у округлом броју или тако, да буде да = 1 пли 10. Ако направимо
О — >" ЈК пили да == површици ЈУ попречног про-
Фила, то ће бити:
ТК — ЕЈ.
За наш случај извршена је ова конструкција у сл. 16. н 17, Као што се из сл. 16. води, тежиште профила палази се баш у самој средини висине,
2. Рачуном. Профил се подели на известан број стрека и затим се од сваке поједине стреке одреди моменат лењивости по познатим правилима, Моменат лењивости раван је суми пропзвода из свију појединих површина профила, помножених са квадратом њихових
одестојања од осовине, за коју одређујемо моменат лењивости. СЕЊСКЕ ПРУГЕ
БРОЈ 10., 11. и 12.
Моменат лењивости профила сењеких шина за тежиштвну осовину, која пролази кроз средину висине, износи :
1,90 Ж 4,655 = 1,90 Х 21,6225 = 41,083 Ојђ Х #15 = 2,95 ЖХ 10,2995 == 98,75 Ало Х Зло: == Фљлд Х Ш,воо == 51,904 Ооо Ж 2,65: == 2,00 ЖХ 7,0225 == 14,055 По | Феба == Бођ У #6995 == у1в 0,55 Х 1,655 = 0,55 Х 2,795955 == 1,497 16 Ж Ото“ == 1,96 Ж 0900 == 0,617 9,3, Ж 1,305 == 2,3, Х 1,6900 == 9,955 (ет У да == Фет Жо Вита == Чала (рт в пол 66а == Про бана Вука 7 1,045 8,тт5 == 1,015%ж 14,9506 = 14,64 0,065 4,195:— 2,065% 17,0156 == 95,137
Баб Ж 4. == 5,16 Жоао == 09204
Свега =828,6 61—70%. 82921".
3. Моменто-планиметром.
Инструменат за одређивање статичних момената и момента лењпвости, такозвани моменто-пљаниметар, 8нашао је Амаљер, који је као што је познато изумео и поларни планиметар. Дуж једнога пружника аб (сл. 18.), који се помоћу два крака М и МУ намести паралелно ка осовини момената Х Х', креће се стан, на коме се у осовини момента надави лежиште 4. шипке А В; са другим крајем ове шипке В обилази се дотична слик: (а том шипком чврсто су спојена два зупцаста сектора, Еп ЕК, који захватају зупцасте точкове (% и И, којих се лежишта находе такође у поменутом етапу, тако да се средишта свију 4 зупцаста точка морају параделио померати. Полупречници точкова ЈЕ п (7 имају се као 9:1, а полупречници точкова Ри Н као 8: 1, тако да. се при обртању пишке 4 В за угао ф, точак 6' обрве за 2 у, а точак Н за 83 ф. ба шппком А В и точковима 4 п И спојени су подељени колутићи, којих осовише пролазе кроз средишта 4, 6,7 и који се по артији котрљају. Ако обртање ових 8 колутића, која се помоћу нонија чптају. озпачимо са с, б,, 6,, то се може доказвати, да је
"Ено кој 6 Ен ТК = "760 — де, где а, 6, у, д означују бројеве, који зависе од димензија и сразмера пнструмената.
Обично је:
== а
50,61: Р = 0,6 е; — 6,
када се десиметар узме као јединица,
Т' је површина, слике,
8 статичан моменат, а
ТУ моменат лењивости.
Моменти. Ради одређења највећег момента М спољних спла, ваља шине сматрати као континуалне (непрекидне) греде.
Т. У средњим пољима. По теорији континуалних носплаца добпјамо:
таг М == = 0,1888 61.
Приближну вредност добијамо на овај начин. Када је неки носилац, који лежи слободао на две подлоге, у средини оптерећен са (, то је највећи моменат,
: | 5 као што је познато М = = (6:1. Када је пак пеки но-