Srpski tehnički list

ОТРАНА 160.

|. Класификација и особине млинског камења.

Још од старина познато је, да ни је свака врста камења згодна за млевење Са напретком млипарства пде се све више за тим, да се за млевење избере такво камење, које је удеспо за ону ирсту жита, које се меље и за онакво мливо, какво се хоће да производи и какво пијаца највише тражи. При производњи белога брашта, много стоји до избора камења, не само у погледу каквоће производа, него исто тако по у погледу екопомије у механичком раду и у погледу трајашности камења. Према томе, данас је већ прилично ограничен број опих врста камења, које се употребљавају за млевење жита,

Што се тиче употребљивости камења ва млевење жита, ње пма само у некојих врста пешчара, белутака, конгломерата по т. д. и за карактеристику њихову може се речи ово;

Од доброга млинскога камена захтева се, да је тврд и способан за жрнање, да је чврст п издржљив, а по мо гућетву од хомогене масе или, у копгломерата, једнообразне текстуре, треба да је у свима деловима једнак, а не да се налазе у њему меке и тврде партије наџзменце, џри том треба још пи да има природне оштрине, тј. да је шупљикав или да је зрнаст. Осим тога, нужно је да се даје лако оштрити и да су му сеченице издржљиве на дуже време. Камен није употребљив за млевење, ако се лако круни или ломп, било при резању сеченица, оштрењу, било прл млевењу; прво за то, што би га тешко било обрађивати и што би се брзо истрошто; а друго за то, што би зрна од камена додавала у мливо и на тај начин кварила би брашно.

Својства ова имају у мањој пили већој мерп, ове врсте камења:

|. Зрнасти пешчари и конгломерати. У ове се рачунају, по реду њихова постања: Пешчар грауваке, састављен из парчета кварца п листаца, везани силикагном везом, боје је беле или сиве, налази се у области Рајн“. ПЏешчар угљена, пма ситна зрна крарца везана умом и гдимером, у виду конгломерата; боје је отворено сиве и беде, није много тврд; а налази се у Чешкој. Порфир са кварцом, састоји се из зрна од крарца пи

Фелддепата помешана са ситнијим песком, а везана међу-

собом Фелдспатом. Боје је сиве, по некад са урашћеним кристалима фелдспата, који је местимице пзветрио, те даје камену шупљикав прелом, а приближује се услед тога пешчарима. Камен је овај тврд п трајан, а због своје шупљикавости врло употребљив за млевење пшенице. Варијетети од овога кошгломерита, у којих су очувани кристали Фелдепата, непогодни су за млевење, пе 8607 мање шупљикавости, нето поглавпто стога, што кристали ови лако испадају из камења. Пешмар дијас, састављен пв веома разноликих конгломерата, поглавито пак из кварца, хориштајна и спликатног лпстаца; веза међу њима такође је силпкатна, веома је тврд п тешко се израђује, Има га у јужној Немачкој, Чешкој пи Шлезији. Шарени пешчар, боје црвене са отворенијим пли затворенијим пругама; ређе је сасвим бео, но такав је управо најбољи за млин. Састоји се из белутка п Фел

дспата, помешаних са деловима глимера; везан је квар- |

цом, који, ако га има у већој количини, даје камену ситно зрнаст облик и карактер кварца Варпјетети, у којих је мање кварца, а више уме не ваљају за млевење. Налази се у Вогезима. Пешчар кеперформације — горњи п то, специјално оне врсте у ко ји их је веза спликатна те имају вид кварцита. Ситно зрнасти пешчар (Оладет). Има густо везана врнца кварца у себи, боје је сиве, зрна тупа; често има у њему оксида гвожђа, но такве врсте

о0 МЛлЛИНСКОМ КБАМЕЊУ

БРОЈ 10. 1. и 12.

ваља избегавати, јер се рђа лако отире па би долазила у брашно и кварила би боју и каквоћу његову. Налази се у Саксонској пи Чешкој. Осим ових врста вредно је споменути још и ове: конгломерати кварца п базалта; за тим пешчар са нумулитама п најзад нагелфљус, конгломерат терцијерне формације.

Између пешчара и конгломерата, који су овде побројапи, ваља за млинове бирати такве, у којих је постојана силикатна веза и који су чврсти, оштри и што чистије, отвореније боје, Пешчара има скоро свугде, с тога се они пајчешће употребљавају у млиновима, Међу тим они су већим делом употребљиви само за неке мене млевења, п то: за прекупљивање (зршлеп) и ва коначно млевење (Апатаћеп). У првој мбни камен се издигне високо, колико само да искрха врхове од жита, и да дедимице скине љуску; а у последњој мбни нужно је енергично жрвање, да би се одвојили још п последњи остатци скроба од љуске, на којој је што заостало, и у овом случају је управо добро што је камен на повр. шипи оштар и рашав. Осим тога ове врсте камења употребљавају се најрадије за млевење ражи, а крупно зрнасте врсте добре су за кукуруз.

2. Гранит. Опстоји се из кристалисаних зрна кварца, фелдспата и глимера, који су у разним количинама, пдмешани те према томе дају камену разноврсан карактер. Гранит употребљавају највише у Русији за млинско камење, а најпогоднији зла ово је су варијетети, којп се приближују кварцу. Такви су обично модре, беле или сиве боје, имају зрна средње величине и тешко се израђује, усдед велике тврдоће, но за то су постојани и дуго задржавају оштрину. При избору гранита ваља пазити на то. да су зрна добро слепљена, те да се пе круне; а уједно ваља испитати п оштрину његову, пошто некоје врсте имају рђаву особину, да се при млевењу углачају п требало би их по томе скоро сваки дан оштрити, што би било веома заметно и неекономично. Изврсно камење гранитно добија се из мајдана у околинп Перг-а на Дунаву у Аустрији.

Гранит се налази на много места у Орбији, у већим количинама пма га на овим местима') На Дели Јовану, Столу, Миџору, Стрешеру, код Прокупља, на Јастрепцу, Сувом Рудишту, Жељину, Ђакову пл. Црном врху (краг.), Вел Штурцу, Букуљи, Борачи и на Церу. У близини којега од ових брда наћи ће се може бити у сељачким млиновима по неки примерак овакога камена у употреби; премда ми није познато ни једно тако место, где би се гранит у већим количинама одваљивао и обрађивао за млинове.

Препоручује се међу тим поседнишма вештачких млипова да п ову врсту камења својски култивирају, пошто ће оно бити веома употребљиво при вештачком млевењу а при томе би ћ» без сумње и много јефтиније од страних Фабрпката.

8. Порфир, то је камен, у кога је основџа масг фелдепат пили густа смеса фелдспата и кварца (Фелзпитпорфир). У овој маси урасли су кристали фелдспата, кварца, глимера, амфибола или аугита у разним количинама и равмерама помешаши, од чега у мпогоме 8:висп боја и шаренило камена Осповпа боја порфира је између црвенкасте и сиве. да наше потребе могу послужити само порозне врсте порфира, од којих да спомепемо Фелзитиорфтр п то само обични — фелдштајн-

1) Види: Ј. М Жујовића: Геолошку карту Краљевине Орбиј. Београд 1896. год.