Srpski tehnički list

СТРАНА 92.

Компримисани асфалт постане кроз извесно време врло гладак, што не бива у истој мери код америчког асфадта. Још немамо довољно података о одржавању калдрме по овим системима, да би се могло поуздано казати, који је трајнији. Због тога препоручујемо, бар До бољих информација, да се у Филаделфији употреби амерички асфалт у случајевима, које смо горе поменули,

Подлога од бетона награђеног од најбољег хидраул, цемента, дебела од 0,15, непзоставно је потребна за сваку асфадтску калдрму, јер она је управо права калдрма 2 слој асфалта је само јастук, који смањује сидину ударца, од саобраћаја.

Доброта калдрме од компримисаног асфалта и коалтара зависе нарочито од вештине раденика и чистог материјала, зато врдо строги услови могли би да даду певештом или непоштеном предузимачу извињење за лошу израду. Да би се оваке незгоде избегле, у Лондопу и другим јевропским варошима, од оеколико година уобичајидо се, да по уговору предузимач положи кауцију гарантује одржавање најмање кроз 15 година, по извесну цену на метар и годину, а осим тога тачно се одреди степен трошења после кога је оправка нужна, тако да н становници улица, и обе уговорне стране имају о томе јасан преглед.

Овај спстем — и ако није досад уведен у сјед. државама — дао је на страни тако добре резултате, да заслужује пуну пажњу и ми препоручујемо да се покуша.

Наше је мишљење, да не треба ни помишљати, да се садање каменште калдрме покрпју било асфалтом бидо каквом сличном смесом. Трошак би био потпуно бачен, јер слојеви асфалта немају самп по себи никакав трансверзални отпор, но оп треба за то потпуно јаку и не полустљиву подлогу, а досадања каменита калдрма није таква.

Асфалтски трупци граде се од тримпдатског битумена и туцаног кречњака, обоје помешано у певесној размери и јако компримисано у кадушшма. Ови трупци могу се полагати онаки како из Фабрике дођу. Обичне су им димензије: дужнна 0.30 т, ширина 0,10, дебљина 0.125 а ми не знамо разлог за што би се ове могле мешати. Односно подлоге може се казати оно исто што и за гранитско камење т. ј. да слој бетона није нужан ако је земља добро сува и компактна, но бетон спречава рђаве последице ако намештање није било најбоље.

Трупци су тако правилног облика, да су саставци врло узани те се асфалт на ивицама брзо слепи и калдрма не пропушта воду. Материјал и грађење оваке калдрме кошта 12,70 дин. на квадратни метар, кад је подлога од шљунка и песка.

Макадам. При грађењу нових макадамованих путова на мање важним местима — око вароши — ми препоручујемо, ако подножје (вемљај има извора или влаге, да се употреби подлога ад слоја песка или шљаке из високих пећи, дебелог 0,15 и добро ваљком набпве-

ног. Тиме ће се осигурати добро одводњавање за време

влажне сезоне. Сама каменита подлога треба, да буде 0,255 ш дебела и то из два слоја, који ће после притискивања ваљком бити 0,125 дебели. Употребиће се парни ваљак, најдаље 10 тона тежак и од сваког слоја притискиваће се најмање десет сати површина од 826 квад. метара.

У пролеће, кад су путови мекши, биће добро, да се сви прођу ваљком да се скину узвишице, попуне рупе и поврати правидна Форма, а да се не чека да се пут потпуно исквари. На путовима слабог саобраћаја,

БЕЛЕШКЕ О КАЛДРМИ

БРОЈ 8.

овако поправљање, уз чишћење п заливање, биће довољно до идуће јесени; на путовима са непрекидним и јаким саобраћајем, ваљак притискач п спремљена количина, туцаног камена, треба да су увек на расположењу пнжењеру, који се бави одржавањем, да би се површна, шосеа могла одржавати пепрестано у своме нормалном облику.

да нове цутове, први слој камења, које може бити таје или кречњак стуцан у грумење од 0,10 положиће се на добро компактну подлогу. При притискивању овога, првог слоја ваљком треба имати па расположењу кола за задивање и сптнеж од трапенске ако је камење оштро те се котрља једно по другом. Кад овај први постане компактан, онда се мете горњи слој, који мора бити од трапенске стене, стуцане тако, да комађе проАази кроз рупе од б,ов а не пролази кроз рупе од 0,оов без плоча и пверја. И овај слој прелази се ваљ-= Ком онако псто брижљиво док не постане чврст. Затим ће се разасути сув слтнеж п проваљати док не уђе у све рупе п не састави слој од прашкастог ситнежа дебео 0,006 ш. После овога шосе ће се добро накваснти водом па бурета за заливање, које ће ићи пред ваљком притискачем и ваљаће се све дотле док пвиршина не постане глатка; рад се завршује са посипањем са ситнежом а после неколико сати сушења може се по шосеу пустити саобраћај.

Овако треба радити прво за то, да се добије јефтина подлога а друго зато, да горњи слој буде компактан, што је могућно више химоген и издржљив. Због тога се и препоручује, да се у првом слоју употреби трапенска стена, јер са неким материјалом ризиковало би се, да овај изиђе па површину. Сваки мек материјал — употребљен као средегво, за везивање — смањује притискивање и трошак, али ће пут бити мање чврст, даваће више блата и брже ће се истрошити.

да пољске путове п због економије може се употребити глиновит и мек материјал, али то не би требало да буде на улицама у предграђима.

Макадамски пут одржава се тиме, што се удуботине, рупе, скроз наквасе па заспу камењем дебелим 0,025 до 0,040, тако да је поновно грађење врло ретко ружно, понекад код путова великог саобраћаја. Прашану са таквих путова не треба брисати кад је суво ако се нема толико воде да се заливањем направи блатом. Кад се ово постигне било задивањем или услед кише, онда треба употребити окретну доста меку четву, која ће се вући тако да не диже собом теже делиће. Ако на путу има дебље блато, које се не може трпети, може се и оно дићи истом четком, ако се лакше креће. Али пут не ваља грепсти, нити треба на њему радити ако блато није довољно жатко.

8. Дрвена калдрма у Паризу. — Калдрмпсање улпца у вароши врло је деликатно шитање, кад је саобраћај врло јак, особито у Паризу где непрестано прелазе тешки терети.

О тешкоћама за одржавање путова у Паризу добиће се појам, кад се довна, да је 1876. године пролазило дневно;

На булевару севастопољском више од 11 600 кола, на Авени де Шанзелизе више од 11700, на удици Риводи 18900, улици Роајал 16100, на капуцинском буденару 19 100, а 1881. год. дневни саобраћај на Монмартском Карефир-у прешло је 28 000 кола.

Калдрма од гранита или пешчара, кад је комађе шире, наскоро се углади, камење се заокругли, што је за коње и пешаке незгодно, а кодима причињава јаке