Srpski tehnički list
ОТРАНА 166.
ИГИЈЕНСКИ ОБЗИРИ ПРИ УКРШТАЊУ Водоводних цеви 0 КАНАЛИМА
БРОЈ 6.
|
у Цириху од г. 1884. и 1885. ширила се водом из водоводних цеви, које су пролазиле кроз Лимат, те примала у себе инфицирану речну воду (место издатих 10,000 та" Филтроване воде издали су водоводи 1,000 та). У копенхагенском водоводу нашло се у води, која је текла цевима, више микроорганизама, него у профилтрисаној у резервоару, а та разлика била је знатна само онде, где се нашло техничких погрешака, или сметње у спровађању. (Н. Мејзеп. Пле Васјетећ т дет Корепћасепег ГеНипезууавзвег. — Корепћасеп 1890.. — В. Ргозкацег вели у једној сво-
јој расправи (ОЂег Фе Вевсћа епћен дев Вегђлег Генипевугаввегв ; Ленвећињћ Јаг Нусепе 1890.) међу осталим ово: «Паћпсестеп егејопеђе већ гаууеЏеп, Чазв Чав ПШтитје МУазвег тећг Кеше еп ће, ајв дав пп еије. Раз Рив оот Вастетћећ, згатитће тп. Флевеп, КаЏеп аиз Фет КШетталетла!, дет Катафееп. и. 8. #. — Проф. Фодор у Пешти тврди, да је тамошња тифозна епидемија од г. 1890. | потекла отуда, што се између покварена нужника једне болнице и водоводних цеви створила, комуникација. (Извештај са седмог међународног игијенског конгреса у Лондону 1890.) — Ор ХМедегаја4 | (ЏЉег Абопаег МУавзвегуетћа Шизве. Сета). 1. аће. СевипаћенврПесе 1899. налазио је у чистој, фФилтрованој води алтонског водовода кад више кад мање бактерија (од 90 до 750 у ст“) — према томе, је ли вода била из чистих или загађених улица. Највише их је било онде, где су канали били непоуздани и кварни, те на основу тога и других статистичких података тврди и он и општински лекар Рг Ууаћћоћв, да је тифовна епидемија у Алтони потекла од загађења водоводне воде нечистим земљиштем.
Уверење, да Ке унутарњи притисак одбранити воду од инфекције с поља, ма цеви и пропуштале, губи сву вредност одмах, чим се помисли на оно што сам ја већ имао на уму — т. ј. да вода у цевима није увек под увећаним притиском; — шта више: да наилазе гдекада и прилике, кад је унутарњи притисак нижи од спољњег, или с њиме изједначен Ко се ни тиме, ни мојим примерима из првог чланка није дао убедити, да унутарњи притисан није апсолутна одбрана од инфекције с поља, онога ћу још подсетити, да су на 7. међународном игијенском конгресу у Лондону на очиглед публике демонстроване прилике, иод којима је пи при повећаном унутарњем притиску ипак улаз материја с поља могућан. Најпосле доказује то и најновија. публикација надинжењера берлинског варошког водовода С. Оевјеп-а. У 11. бр. «бевипаће ватеепепг»-а. од 15. јуна 1899. излаже и опитом доказује Оевјеп, да ће унутарњи прити-
сак и кретање воде у цевима дејствовати као сисаљка и усисавати околну нечистоћу (па и тврде материје), чим правац пукотине, повреде, ерозије или ма каквог отвора на цеви буде у оштром куту са правцем водене струје као што то представљагу слици 9. Тајуопит
потврђује он и једним случајем из искуства, наводећи, како се на једном месту берлинског водовода нашло, да су ипак, и поред увећана унутарња притиска у цевима на неку повреду улазило у воду с поља разне;материје — па и песак. На основу тога искуства закључује Оезјеп своју публикацију овим речима: «Ев ега вјоћ воли Фе тбегезвалје Тћафвасће, Чава ете Отисћлразвете ит штеет Ђезопаетт, Џта таећ, Оптетћдветен амз тег Отовђитд амјпећтет, ита тлЕ Фет, Ууаззет [отбеЏеп, Вапп,> а кад је то за песак доказано, који би игијеничар — ма био и Петенкофер — смео (с разлогом) тврдити, да је то за сићушне клице разних болести (н. пр. тифа, колере и т. д.) немогуће; Који би игијечар и поред таких Факата смео дозволити, да се водоводне цеви — тако рећи — у нечистоћи и људској погани непрестано купају; Кад се пак тако што може десити водоводу немачке престонице, тде се технички послови око јавних установа јамачно брижљиво и узорно “изводе; где се чак и од радника, који полажу цеви, иште нарочити испит (Ве Меше дег Воћлегег); где се бев сумње постарало, да водоводне цеви на морају пролазити средом људске погани; тде је надзор тачан и савестан, а људи око тога спремни и своме послу вични: — чему се онда имамо ми надати“.... Кад Француски игијеничар От Јиев Атпоша за прилике своје отаџбине сме рећи: «Маћепгецветепе Гћађиње оц Је вот Ае пов [опфапегв еј де поз теетепгв «ћудгац слепа», сотате 8 ваш еп, Јазввеп Ђеацсопр 1 дезрег», шта бисмо ми могли казати за наше прилике, где је веома мало стручних људи, те смо осуђени, да у свима замашнијим пословима апелујемо на знање и савест странаца... А над је већ тако, за што да не будемо обазриви; за што да се у напред не обезбедимо где је то могуће «Епбуедег еј Фе бесћијзеће Гбвипе Мапсе] аш, одег ев луагеп Чегвеђеп Зоћуујегто-– Кееп Ђевопдегег Агј епгсесепеегге(еп, одег ађегр
паиннић та а"