Srpski tehnički list

БРОЈ 2

по замени и свођењу добићемо:

т зт (а—)

=== "> р а КБ — созв Ми смо видели да на кретање воза утиче само сила 5, њу смо заменули силом Ни с тога ћемо само њу и посматрати. Она се пренаша, преко осовине и лежишта на носач, горе смо видели да на носач дејствује сила !, преко цилиндера а у противном правцу кретања, према томе ће на носач у правцу кретања дејствовати разлика њихова Н—Р. Како на носач не дејствује никаква друга сила (сила МУ не утиче на кретање) онда нам та разлика ништа друго не преставља до вучну снагу машине

" зт (а—0)

8 = Н—Р = Р ЗРИИ зеће +

Вучну снагу можемо наћи и на други начин. Сила 5, тежи да окрене точак у лежишту осовине, да се не би точак окретао у месту већ да би по шини котрљао, морамо на месту додира његовог са шином додати другу силу, која ће то окретање точка спречити а правац те силе

нека је у правцу кретања воза, означимо је са Х, биће:

ХХ 10 = 85 х Оу, или т 81: (фХ = = Зи ан, ћ сов В Сила х, дејствује у правцу кретања воза она одржава сили 5, равнотежу због тога нам она означава вучну снагу 2, а то се видим из десне стране обрасца под 1.

Сила која окретању точка у месту на супрот стоје није ништа друго до трење измеђ точка и шине, ако је то трење веће од вучне снаге 2, онда ће точак по шини котрљати и воз ће се кретати, ако је пак мање онда ће се точак у месту окретати, тај случај наступа при јаким отпорима на полодици и роси или у случају да су шине масне.

Као што из израза за 2 видимо, вучна је снага променљива са углима а и 8, у једном случају биће тахпиши а у другом плашашт. Како се вучна снага мења, са углима а и |, за ову нашу цељ нијо потребно испитивати с тога се у претрес горњег израза нећемо упуштати, не ћемо се упуштати и с тога што је Р, претпостављено као стална количина док је она променљива. Задовољићемо се само тиме, што смо показали зависност вучне снаге од силе Р, која на клип дејствује.

0 ОТПОРИМА, ВУЧНОЈ СНАЗИ Н БРЗИНИ ВОЗОВА

СТРАНА 81

Вучну снагу можемо израчунати и на други начин много бржи и простији, до душе не тако

| јасан као горњи али много употребљив.

Означимо са р, паре на клип, са ћ ход клипов, са 4 пречник цилиндров а са О пречник покретног точка. Како имамо два цилиндра а за један цео обрт

средњи корисни пр итисак

точка два хода у сваком цилиндру, онда је и рад при томе развијен: Рт Е охд Хр," ћ = >р„ 4 ћл.

За време једног обрта вучна снага учиниће пут Ол према томе биће:

Гл = р, Чл, или У аРћ. # = "0, ђћ 2. Ово је израз за израчунавање вучне снаге у њему означава р, напон паре у килограмима од квадратног сантиметра ћ 4 и р у сантиметрима. Означимо са ф, коефицијенат трења, измеђ точка и шине, са |, оптерећене тачке које се назива адхезиона тежина, онда је величина трена фГ,. За кретање машине, као што у почетку рекосмо мора постојати следећи однос:

271,

Из овог видимо: да нам Фф!., даје границу до које 2 може нарасти а да кретање воза не стане; вучна снага може у тахпишо-у бити фГ.. Ово би био други начин да се израчуна вучна снага кад је дата адхезиона тежина. Ако означимо целокупну тежину машине са Г, онда нам разлика [—[,, преставља онај део тежине који се безкорисно вуче. За коефицијенат трења узима се ф= 0:15, у средњу руку. На лепом времену може бити већи а на кишном и поледици још мањи.

Из обрасца %, видимо да је вучна снага сразмерна квадрату пречника цилиндровог а обрнуто сразмерна са пречником точковим : за јачу вучну снагу мора се увећати пречник цилиндров а умањити точков, овај је случај код теретннх машина. Вучна снага игра код њих главну улогу а брзина мању. Код брзовозних машина главну улогу игра брзина, с тога се вучна снага омањује а мора се увећати [, пречник точка. Из обрасца видимо да је вучна снага сразмерна средњем притиску паре, како овај зависи од пунења цилиндра са паром, то је она сразмерна потрошњи паре.