Srpski tehnički list
Број 5 3 ната са ћ,“ = 10" = 100 м. повуче једна управна, и на овој се пренесу одговарајући бројеви таблице за | умножени са ћ,== 100 у усвојеном мерилу за површине, и кроз сваку овако добивену тачку у ...... повуче се из почетка координата по једна права, то ове праве, заступају као што напред видесмо одговарајуће параболе за разне нагибе терена, помоћу којих се а употребом само једне параболе, на напред показани начин, изналазе величине површина попречних пресека, кад се попречан нагиб терена у рачун узме.
У случају да имамо земљишта разне природе, те смо усљед тога принуђени, косинама река и насипа давати местимице разне нагибе, то је ради јаснијег прегледа нужно, да се за сваку поједину вредност косиие насипа и усека (т), конетрујише засебан размерник, јер би иначе био и сувише утрпан линијама, те би се усљед утрпаности линија, лако могла увући каква грешка при одређивању величина површина попречних пресека.
Други један начин изналажења величина површина попречних пресека, кад се попречан нагиа терена у рачун узима јесте тај, да се прво изнађе величина површине попречног пресека без призрења на попречан нагиб терена за п = 0, дакле у свему онако као што је то са размерником ел. 3. показано, и тада се овој додаје вишак или разлика усљед нагнутости терена, који је вишак увек позитиван и који се прорачунава на следећи начин.
Величина површине троугла |, без призрења
на попречан нагиб терена, дакле за п = 0, као 15, 2
што се из сл. 11 види јесте К = "т · ћ“ а са
л т =
погледом на нагиб терена К, = узан ћ 5
према томе њихова је разлика ДА = Р, — К, = та» - ПК ен и
ПР АЕ НАДИН а рана 20 куне
чега се види, да се овај додатак, усљед попречног нагиба терена, може за сваку вредност за п, преставити правом линијом која пролази кроз почетак координата чија је !;д ==.
Дз би се ове праве могле лакше конструјисати, то су у таблици израчунате вредности
та сачиниоца |, = Пиза За разне косине на-
Ут,
сипа и усека, (за т. == 1.50; 1.25; 1.0; 0.25) као и за разне попречне нагибе терена, помоћу којих података, могу се ове праве врло лако конструјисати. Пошто смо на овај начин конструјисали наш развмерник као што сл. 14. показује, то да би одредили величину површине попречног пресека. за висину ћ, ми тада ову захваћену
НИВЕЛИСАЊЕ МАСА
ет СТРАНА 101 висину ћ из уздужног профила преносимо на управну од В навише дн С, из ове повлачимо хоризонталу до параболе, у тачки (6 повлачимо вертикалу ОН до пресека са линијом која је под 45 из тачке О' повучена, то нам је тада Сб = = О,М = НМ = површини попречног пресека, без обзира на нагиб терена, а вишак АД, који се има додати усљед попречног нагиба терена, престављен је виличином ММ, према чему нам је величина површине попречног пресека, за одговарајућу висину ћ, са погледом на попречан нагиб терена престављена управном НИМ, која у мерилу за престављање површина даје бројну вредност њену.
Линија. О,Н, која је под 45 повучена, употребљена је као помоћна, само да олакша захватање у шестар праве величине површине попречног пресека, што бива на следећи начин: најпре се захвати у шестар висина, ћ, ова пренесе почев од тачке В навише до С, сада се доњи крај шестара доведе у хоризонталу са тачком С, што бива лако, ако се.на размернику повуку чешће хоризонталне линије, и уједно се захвати хоризонтала СО, са овим отвором шестара, захвати се вертикала почев од Н до М, јер је Сб = МН и сад се овај отвор шестара, увелича за одговарајуће Д == МУ, те тако, као што видимо имамо у шестар одмах захваћену величину површине попречног пресека за висину ћ, која се даље у виду ординате преноси у профил површина.
Као што се види, и овај начин определења величине површина попречних пресека, не задаје много времена и даје се врло лако одредити, но само је први начин практичнији,; а нарочито ако се дуж целе трасе мора водити рачуна о попречном нагибу терена, јер се у одмерању додатака усљед многих линија може грешка учинити, а и конструкција линија додатака је така, да додатци испадају врло мали, нарочито за масе висине ћ, што опет условљава, извесну грешку.
При нагибима терена !:10 паи 1:9, овај је додатак врло мали, тако да се без велике грешке може изоставити, јер при косини насипа, т, == 1.5, а за попречан нагиб тереаа 1:9 исти додатак износи мање од 37, површине за раван терен према чему се као што видимо, тек при јачим нагибима терена од !:10 исти може У рачун узимати.
Израчунавање попречног нагиба терена бива, најлакше помоћу једнога мерила, које има за јединицу поделе висинску разлику хоризонтала, које се мерило постави управно на повучену трасу, и тада број јединица овога мерила, из-
15