Srpski tehnički list

СТРАНА 100

пресека, и са овима у свему по досада показаноме, за определење најцелисходнијег размештаја земљаних маса поступити.

У овом случају, попречан пресек једнога дела насипа изгледаће као што је то у сл. 11. престављено из које видимо да је:

ћ == [] 8 = попречан нагиб терена

1: т = :д ф = косина насипа

ћ, и Е, = висина и површина допуњујућег терена

ћ и К = средња висина и површина насипа

ће ЋЕ УВ ЊЕ КЕ

В, == целокупна ширина насипа. (У усеку рачуната, заједно са ширинама јендека = В,.

Из односа троуглова добијамо:

(Ени)

1 ћ, = х, (де — 1] 6 = Х, (- = ») ;

ћ == х, (1) 6 + 19)

| Х – КЕХ Ва према томе :/ о == 1 + таћ, б . У => 1— тт. с 9, ПР а ЕН % % т =, - | Бе (топа | ће = КЕ ћ Е | А гдиоје НК = Пра“ ај 18“ р к' = В = бо и ЕЕЕ Ја ћ === 9 р за насип пау Једи 4 Ке а 3 а у за уде.

Из свега овога видимо, да је величина површине попречпог пресека престављена овим ЈЕ“

ПР пут оваа три

чему се, за разне попречне нагибе терена, дакле за разне вредности п, може израчунати сачиниоц |, и према истомес, за сваки други нагиб терена, конструјисати одговарајућу параболу Кћ“, при чему се имају још одузети сталне вредности за ћ, и К,, што се повлачењем линија АВ и СП, у одговарајућим одотојањима ћ и К, графиски, као у сл. 19. постиже, те је према томе, за средњу висину попречног пресека ћ, захваћену у уздужном профилу, лако изнаћи величину површине, ако се над линијом АВ у висини ћ, чита у мерилу за површине хоризон-

изразом К= , према

тала између линије РПЕ и одговарајуће параболе.

НИВЕЛИСАЊЕ МАСА.

| А | вимање вредности за ћ,

тачка изнађе,

БРОЈ 5

Овај је начин у неколико незгодан, пошто се за сваки други нагиб терена п, мора конструјисати савурарајућа парабола, но ово је могуће упростити тиме;, да се уместо многих парабола, за одговарајући нагиб терена, уцртају одговарајуће праве линије, ако се при томе још вертикална оса у квадратноме смислу подели. Свакојако изгледа, да настаје тада тешкоћа при захватању одговарајуће висине ћ, на квадратној подели вертикалне осе, но ова се тешкоћа избегава уцртавањем само једне параболе, чија, је једпачина Х = у" као што је то у сл. 13. престављено. Мерило дужина ове параболе, узима, се 5 до 10 пута мање но за висине, чије се опет мерило лакоће ради, при захватању висина, узима, исто као мерило висина уздужног профила.

Према овоме, да би нашли величину површине попречнога пресека, ми захватамо у шестар његову висину ћ, исту преносимо почев од тачке А навише до (, тачку ову, вежемо хоризонталом са параболом, и из тачке Н, пустимо управну до пресека са правом, која одговара нагибу терена н. пр. до К, и тада нам величина управне Ј К, између линије СП и одговарајуће праве за, дотичан нагиб терена, преставља величину по-

| вршине одговарајућег попречног пресека, која

се преноси у одговарајућој тачци, у виду ординате, ради образовања профила површина Бројна

вредност њена, добија се читањем управне ЈК

на мерилу усвојеном за површине у овом размернику. Као што сб из размерника овога види, одуи К,, повлачењем литако је удешено, да се одмах

нија. АВ и СР,

· добијају праве вредности величина површине

попречних пресека. По себи се разуме, да су вредности за ћ, и К, за насипе, различне од оних за усеке, према чему се морају и одговарајуће праве АВ и СП како за насипе, тако и за усеке и уцртати. Да се при многим овим линијама неби каква грешка увукла, најбоље је, да се ове линије за насипе, по боји у размернику, разликују од оних за усеке.

Ради олакшице конструјисања самога раз-

мерника, састављена, је таблица и израчунате т

су вредности за сачиниоца | = а + за

равне косине насипа и усека (за т = 1.5; 1.95;

1202 025 рена п. За уцртавање правих линија, које се односе па нагиб терена, довољно је, да се по једна те да се исте праве пр Нетруниц, што бива на овај начин: ако се за ћ, = 10м,, што ће рећи у одстојању од почетка коорди-

као и за разне попречне нагибе те-