Srpski tehnički list

БРОЈ 5

толику крутост, да се притисци могу пренети у исто време на више лежишта.

Прво се је држало да је употреба ових плочица сасвим рационална, за тим спорила, а данас доказано да су без икакве цељи. Потврђено је у Француској и у другим државама, да шина не продире у праг, па био и од јеловине, благодарећи чврстој вези на саставку.

У Француској, друштва: северно, источно и орлеанско, после учињених опита са угаоним подвезицама, изјаснише се, да плочице треба, сасвим избацити, и сматрају их од веће штете но користи, пошто је под њима вожња тврђа, а не долази се до резултата, које претпоставља друштво Р. Г. М.

У Немачкој се тако исто избацују и сматрају, да је шина као на наковњу те више квари; да нема солидарности између унутарњих и спољних јексера; да се брже кваре јексери усљед контакта шине и плочице; најзад, усљед покрета и вибрација, ужљеби се у дрво, те вода под њом убрзава трулење прага.

ж Ж Ж У Француској, као и у Енглеској, Белгији, Немачкој, Аустрији и Америци, општа је тежња да се шине и веза појачају без обзира на тип. Увећавањем тежине и дужине шина, иде се на то: да колосек буде што стабилнији, јачина, везе таква, да напрезање метала у подвезицама и шини буде исто као у шинама на осталим местима; да се на додирним површинама распоређују подједнако дејства притисака, и најзад да се спречи клизање шине. Постепено се одбацују кратке, праве, равне и уске подвезице и замењују се код Вињолове шине, ширим и дужим, простим или двогубим угаоним подвезицама утврђене на праговима. Угаоне подвезице и са ножицом, примењене у разним државама, дају довољно отпора уздужном кретању, али између два ослонца, у погледу на хоризонтална и вертикална смицања, имају, усљед угаоника, и сувише јачине и сигурности, тако да су ови угаони делови апсолутно некорисни. # = ж

Енжењер Е. Вацазоп препоручује један на-

чин везе, који, по његовом мишљењу, одговара |

свима условима, јачине и сигурности, ако не више а оно у оној мери колико је то код горњих жељезница са том бољом страном што су економније. Он усваја висећи саставак на ширину од 0.60 " за споредне пруге, и од 0:65 за пруге

УПОРЕАНВА СТУДИЈА

СТРАНА 105

на којима циркулишу брзи и теретни возови. На овакову ширину могу се продужити подвезице у доброј размери, подбијање се врши лако а брзо је отицање воде.

Важност везе зависи од начина полагања а не од калибра употребљене шине. Код колосека са висећим саставцима, резултати тврде, да је нужно подвезице наслонити на саставак,. да њени крајеви леже ча праговима, те да створе целину између шине и прага, тако да и прагови, усљед везе, стају на пут подужном кретању коловека. Али отуда не сљедује, да мора бити појачана веза подвезична, што је колосек тежи и јачи калибар шипин. Јер је очевидно, да је шина крућа, сигурнија и стабилнија, што је веће димензије а у толико угаоне подвезице могу бити мањих. У осталом, јачина самог колосека, својом конституцијом, доприноси, да подвезична веза буде сталнија и јача.

У горњим редовима изнесена веза даје или сувишну или недовољну гаранцију. Инжењер

Вацдвоп износи неколико детаља рационалније

везе које ћемо овде изнети. За споредне пруге са шинама лаког кали-

| бра, предлаже једну угаону подвезицу на уну-

тарњој страни колосека и једну обичну на спољној. За главне пруге и шине тешког калибра, усваја, угаоне подвезице на, унутарњој и спољној, страни са испадима на лежиштима (ел. 10.)

На споредним пругама са честим возовима, саставак се може појачати, узев једну угаону подвезицу првог типа и једну са испадом. Али, сумња је, да ће бити потребе од овако комбиноване везе.

Слике на Л. 82 показују довољно јасно усвојене диспозиције, облик и димензије, тако да није нужно многог објашнења.

Запорањ је спљоштен у хоризонталном правцу да би се могао сместити у урез подвезичин те да спречи окретање завртња кад се завија заворањ. Запорањ је на спољашњој страни колосека а заворањ на унутарњој да би се могао лакше стезати и контролисати [ол. 1,2, 9 и 10).

Прстен Отгоуег-ов је на сваком завртњу подвезичином а под заворњем и задржава одвијање заворња (сл. 8 и 16) о ржетекр

Јексери су од ливеног челика; ДиЈ:

Г 0.091 " (ел. 5, 6, 13 и 14) са ходом од :0195 ", дужине 0.171 ", и тешки (0:42 кгр., за прагове до саставка; а 0.161 " дуж. и 0.37 кгр. тешки за остале прагове.

Ови јексери дају већи отпор кидања но гвоздени, а избијања у истој мери као и гвоздени. Могу се употребити по 4 на сваком прагу до саставка а да праг не напрсне.