Srpski tehnički list
СТАНА 106
ПРОЈЕКАТ ЗА НОВУ МАШШНСКУ РАДПОНИЦУ У НИШУ
-
БРОЈ о
Главни и споредни делови колосека израђени су овако: Од жиловог челика шине од 19" дужине; подвезице од челика у пола жилавог;
завртњи и јекосри од топљеног и вареног гвожђа; прстенови од челика у пола жилавог: најзад заворњи завртња од обичног гвожђа.
= 4 · ——
БИРО ЕМНОАО
НОВУ МАШИНСКУ РАДИОНИЦУ У НИШУ.
((А СЛИКАМА НА листовима 88 и 84)
и САСТАВЉАЈУ
и ЕН. УКИВНОВИЋ и МИЛ. ПАВЛИЋЕВИЋ ИНЖЕЊЕРИ ЖЕЉЕЗ. ДИРЕКЦИЈЕ,
(НАСТАВАК).
Претпоставке о оптерећењу.
1.) Стално оптерећење. Овде спадају : а) сопствена тежина кровних носача; 6) тежина насеница; и в) тежина вијугавог лима (Му еПепђ]есћ — #06 опашбе) којим ће кров бити покривен.
а.) По једном приближно израчунатом кровном носачу истог распона и скоро истоветних осталих околности утврђено је: да овај кровни
190
6.6 = 28.8 кгр. на 1 м“ основне површине, јер су нормални кровни носачи удаљени један од другога 6.60 м.
6.) Вијугави лим "7, мм, дебљине 1.0 мм. тежи 12.8 кгр. на 1 м"; па како дужина горњег појаса кровног носача износи 9%х 17,39 = 97.454 М., то је тежина вијугавог лима на 1 м, дужине зграде :
2124 12,8 = 337.5 > 340 кгр; по томе је у средњу руку:
340 " а
Бо = 13.5 нгр. на 1! м“ основне површииме.
носач тежи 190 кгр. на ! м. распона или
в. Насенице на сваком чвору горњег поЈаса по једна, дакле 91 на броју, приближне тежине 18 кгр. по ! м. дуж. што чини:
18х21 = 378 > 380 кгр. на 1 м. дужине зграде или
380 596 = 15 кгр. на 1 м“ основне површине.
Дакле стално оптерећење износи укупно : 28,8 + 13.5 + 15 = 57.3 кгр. на ! м: основне површине.
Хоризонтадно остојање насеница износи 1.263 м,; по томе је стално оптерећење 2 кровних носача на 1 м. дуж. насеннца:
0 == 57,8 1.968 = 79.4 кгр.
8.) Оатерећење снегом. На крововима положенијим нагомилава се увек више снега но на стрменијим, а у једном и другом случају висина, снега никада није свуда једнака. Тако, врло често, нагомилава. се завејавањем снег на једном делу крова у доста знатној висини, док је други део крова врло мало или нимало снегом оптерећен. Овако једнострано оптерећење изазива знатна напрезања у дијагоналама обичних мрежастих носача, а код лучних мрежастих носача, и у појасевима те се и о овим напрезањима мора водити рачун, СО тога при прорачунавању кровних носача није дозвољено претпоставити : да је снег, као непокретно оптерећење, свуда једнако распрострт, но се узима као покретно оптерећење, коме, при прорачунавању извесног члана мреже, дајемо таке положаје, да производе највећа напрезања у положном и одречном смислу.
Знатна висина у којој се снег, врло често, завејавањем нагомила, довољно је јак основ, да се за притисак снега узме: 75 кгр. на ! м: основне површине; па је онда оптерећење 5 кровног носача снегом на 1 м. дужине насенице,
8 = 75 Х 1.963 > 95
3.) Притисак ветра. За притисак ветра узели смо : 10 == 150 кгр. на ! м“ површине управне на правац ветра, који заклапа о хоризонталом висни угао 8 = 10".
Чворна оптерећења. За нормалне кровне носаче по изведеном обрасцу буненоћ сљедује :
1.) За стално оптерећење Б:
а = 09! = 79.4х 6.6 = 1477.84 кгр. > 0:48 |.
2. За покретно оптерећење 8 снегом:
5 ===! = 95 6.6 = 697 кгр. ~ 0.63 ;,
8. За притисак ветра ле. Ми претпостављамо да је правац ветра у хоризонталној пројекцији управан на Аужину зграде и онда је