Srpski tehnički list
БРОЈ 8
РАЗНЕ БЕЛЕШКЕ
СТРАНА 185 –
РАЗНЕ БЕЛЕШКЕ.
—
ИЗОХИПСОГРАФ.
Тћаддаеив 5 ега ођег-Тастетепг дез Глпдез-МеПогаопз-Вигеала у Гешђего-у описао је овај инструменат и употребу његову у „Лезећећ ћир Уегтпеззипез езеп“. Свеска 14. од 15 Јуна 1894 год.
Како је пак веома практичан за брзе радове то ћемо га пи ми у преводу донети.
ИзохипсограФ састоји се из два нарочита дела. (види сл. па лнисту.....) Једно“ троугла, који је на обадве стране са поделом снабдевен, и једног лењира са једним покретним краком. Овај се. покретан крак може помоћу једног завртња у извесним границама у повољан угао да постави. Осим тога овај је покретан део јоши тако удешен, да кад се уз троугао приљубп онла овај крак нешто мало прелази преко поделе овог троугаоног лењпра.
Кад се по дужиши једне стране троугаоног дењпра овај покретан лењир помера онда онај крак даје паралелне линије.
На основу оваке конструкције п познатог геометриског закона, да у троуглу повучене паралелне диније једној страни деле друге две стране у пстој сразмерп, оснива се употреба овог пнструмента за интеиполовање између двеју тахиметрисаних или нивелисаних тачака.
Нека су сад на ситуационом плану дате две тачке са висинским котама 181'85 п 179:20.
Према томе сад постоји задатак, да се на правој између [ п 1 нађу пресеци са изохипсама повучевим кроз 179:50, 180:00, 180:50 и 181'00.
Пре свега треба обадве тачке правом линијом везати. После тога треба троугао па тачку [ пди П по-
(0л сликом 88.)
ложити тако, да висинска копа ове тачке одговара подеонпм деловима на троуглу.
датим треба удешавати, да ова, страна троугаоног лењира заклапа са правом 1—[ угао од 609.
Кад се сад покретан лењир приљуби уз троугаони лењир, а крак пак овог лењпра намести на тачку Пи одговарајућу подеону црту, опда се образујс један троугао чија је једна страна, линија 1—П, друга страна покретан крак и трећа то је страна од троуглоног лењира.
Ако се сад покретан лењпр са учвршћеним краком помера тако, да долази на подеоне црте које одговарају траженим висинама; то онда крак сече линију 1—[П у траженим тачкама.
Да неби пресеци сувише коси испадалп то треба удешавати тако да онај троугао буде бар приближно равностран јер онда пресеци најповољније испадају.
Троугаони лењир подељен је на делове на свим странама, дакле има 6 подела.
Поделе на једној страни једнаке су али само су обрнуто означене.
Пета и шеста подела остаје неозначена.
Ако је подела у већој размери извршена, онда означавање није нужно јер је прегледност боља.
Лако се може увидети да се употребом оваког инструмента оно досадно интерпеловање може врло брзо да изврши.
Употребљивост је његова у толико већа, што сваки себи може од обичних лењира сам да изради па да ипак даје тачне резултате.
М. 6. Милошевић
инжењер.