Srpski tehnički list

СТРАНА 168

погрешке исправити но се са тако несвршеним радовима и друге године изашло на терен и снимало још по ново толико колико и прве године, Друге пак зиме не само што се није могло покушати да се лањски рад поправи но пије се могао свршити рад ни од овог лета.

Тако је исто и треће године било, тек 1893/94 могло се по нешто да изради и поправи од прошлих радова.

Ето шта је овакав распоред учинио да рад ни од једне године немамо потпуно нацртан.

Какве су пак тешкоће биле сад при цртању оних радова још од прве године, као и на какве ће се тешкоћа наићи при исправци то се не може тако лако ни замислити.

У главном као што рекох ово што имамо дефинитивно свршено то је преко 15000 ћа и то је на изложби показато. Даље до 14 Августа већ смо имали дефинитивно нацртани и поправљених још 15000 ћа а до свршетка ове године имаћемо насигурно до 50000 свега.

Са овим резултатом оће се или бар хтело би, да се цени резултат од досадањих покушаја,

Па узмимо баш и то као крајњи резултат за који је утрошена сва сума, која је у опште одобрена до сада на катастарско премеравање.

Имајући прилике да чујемо често питања. Шта је до сад свршеноћ Ми и овде одговарамо да су свршене 5—6 општине што износи око 33000 ћа, сваки па и они који посао разуму и знају како резултат зависи од броја раденика слежући раменима и чисто очајавајући хтели би да упитају, па кад ће цела Србија бити готова% Паи после објашнења да је то почетак, ипак одлазе, сумњајући у успех.

С тога одмах баш на овом месту, оћемо да поновимо и да докажемо оно што је сваки, који је на овом послу радио и говорио. На, послетку да покажемо да се и према резултатима досаДдањим рентира, да катастар треба не само одржавати; но да га треба што пре развити.

По рачунима појединих дивизија утрошено је за сада на терену за 50000 ћа око 460.000 динара узимајући ту и све трошкове око набављања ствари, материјала, нарочито оволико силних преноса из Београда по дивизијама и натраг сваке године по два пут. Затим путни трошкови целокупног персонала, што би при правилном уређењу све отпало, износи мало повећу суму преко #0000 динара.

Сем тога и обични раденици по овом уређењу односе много више; што пе би при правилном уређењу било. Ово такођер износи повећу суму, тако за раденике утрошено је опет

ПРЕМЕР КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

БРОЈ 8

према платним списковима од ове суме око 100000 а у правилном уређењу ова би се сума смањила за 15—920%, што такођер износи 20000 динара. Дакле од целокупне суме треба одбити око 60000 динара, која се сума сме насигурно тврдити да се не би утрошила да је стално и правилно уређење.

Остаје нам дакле око 400000 динара утрошених за рад. Са овом сумом показат је резултат од 33000 ћа потпуно и дефинитивно нацртаних и за који се непрестано пита. Дакле један хектар овако рачунајући кошта око 12 динара.

Не обзирући се у овај мах на друге радове који још нису довршени а које ћемо ипак доцније показати ми тврдимо да се рентира.

Код нас оваква цена и под оваким приликама како је рађено и то још са људима почетницима или управо ђацима који су се вежбали, смемо да кажемо, да је не само повољна но да је и врло умерена.

Можда неко неби хтео да буде оваким резоновањем и рачунањем задовољан него тражи просто резултат од целе одобрене суме за катастарско премеравање до сада, а која износи око 700000 динара, па с тога ево и тог рачуна, Од ове суме набављено је тахиметара, теодолита нивелианских инструмената призама малих екера, пантљика челичних, вискова значака и осталог прибора као картона, Формулара, правилника, блокова тахим. и нивелм. књижица и ситнијег материјала који се употребљава. Ова сума износи подоста а то је као што се види из рачуна око 200000 динара. Остаје дакле да је потрошено на оно што је дало овај резултат око 500.000; затим да се одбију они трошкови које смо мало пре напоменули око 60000 дин. остаје дакле 2440000. За ову суму ми данас имамо ово:

1) На чисто већ нацртану површину преко 33000 ћа; 5

2) Имамо још око 10000 нацртани, али тек кад се неке исправке учине биће дефинитивни; 8) Имамо око 10000 ћа ненацртани.

О површини пак која је више тријангулисана и да не говоримо. На послетку најглавнија, је корист према правилном схватању та, што је се доказало, да замисао, коју је замислио поштовани г. професор М. Ј. Андоновић, да се на овај начин може извршити катастар са домородцима доказала.

Замисао сваке хвале достојна.

Да би се пак што боље извела он није ни најмање жалио труда, како ради стручног обра-