Srpski tehnički list
СТРАНА 194
настанили, потребно је било да се сазидају обиталишта за њих и њине породице и да се оснују радничке колоније. Од ових кућа неке су распродате радницима, а сем тога самим радницима даје се могућност да праве куће на тај начин, што им се из касе друштвене излаје потребна сума унапред, па се постепено и неосетно одбија од зараде.
Друштво има и својих школа и цркава, те се тиме стара п о душевном, моралном, развићу раденичког подмлатка,
Као што се из предњег опшса види, поред топионица гвежђа п челика и израде разноврсних машинских и др. предмета, у Решици се поглавито израђују предмети за жељезничку потребу, као: шине, точкови, бандаже, осовине, ношачи и т.д.
По врсти материјала израђени ови су:
Т. ковано гвожђе (8старедвзеазеп) :
ћ, грубо гвожђе и гвожђе за трговину, 2, Фазонисано п угаоно гвожђе,
3, гвожђе за спице жељезничких точкова, 4, груби лимови,
5, подвезе за шине.
11. бесемеров челик: Жељезничке шине.
111. Мартиново гвожђе и челик (аззезеп и. Кбиззвћаћ; Матшпезезт, Матбтвваћ).
1, пљоснати, квадратни пр округли челик,
2, Фавонисани челик,
8, ношачи,
4, груби лимови,
5, танки лимови,
6, бандаже,
7, осовине,
· 8, подвезе за шине.
4 1] у . с Топљени (Таедедјизазваћ) : бан-
==
лаже и др. важнији челични предмети.
Због велике конкуренције ови производи и ако су изврсне каквоће не могу много да се извозе шу друге државе. Али аустро-угарске жељезнице подмирују своју потребу у жељезничком материјалу поглавито из Решице.
На завршетку овог описа Решпце сматрам за дужност да и овим путем изјавим у име свију другова и целог удружења благодарност Управи Решице п њеним Гл. ишжењерима, који су нас врло предусретљиво примили, свуд нас провели и све нам показалп шта сеп како ради у Решици. Главни инжењер још је при растанку пзјавио потписаном жељу, да жељезничка Дпрекција пзашље једног свога стручног органа, који би тачно прегледао п упознао се са радом у Решици, а Управа, Решице ставиће му све на расположење, чинити све захтеване пробе са матерпјадом, како би се каквоћа свију материјала тачно и сигурно пепитала. И жељезничка Дирекција це би рђаво учинила да усвоји овај предлог, те да пзашље на једно 10 дана једног свога органа, који би пробама шепитао све сорте гвожђа п челика за жељезничке потребе п видео начин израде тих предмета. Решпица би нам сигурно лиФеровала потребни материјал по повољној цени, јер је у згодном положају, имајући у непосредној близини сав потребни спрови материјал, руде и гориво у довољној количини и добре каквоће, јевтину радну снагу и згодна п јевтина превозна срества, жељезницу.
У вече на дан доласка у Решицу била је заједничка вечера са инжењерима Фабричким. У пријатном
Ме аи Ва и ЈИ АЈ
БРОЈ 9
расположењу и разговору проведо се до неко доба ноћи. Поред јадања на тешку а слабо плаћену и мало уважавану пнжењерску службу, што је општа песма инжењера скоро свију држава, пријатно је расположење ипак преовладало, бар се уживало у успоменама на срећна ђачка времена. Здравица је било много, од мнотих колега п са разних гледишта, у којима су изражавани осећајни и жеље; како је осем нас Срба међу Фабричким инжењерима било Немаца, Мађара и Француза, то су и здравице држате на свима овим језицима ко-
| дико је и како који могао. Разговору, здравицама и
пријатном расположењу не би можда целе ноћи било краја, да чланови екскурзије нису морали ићи да се одморе после дугог пута и обилажења Фабрике. Овај ће пут остати члановима екскурзије дуго у пријатној успомени и они шиљу овом приликом својим колегама у Решици срдачан поздрав са жељом, да их скоро у својој средини виде и да им се за гостопримство одуже.
Сутра дан, 9. Јуна, пошто је разгледање радпоница свршено, чланови су се кренули око 8 сата по подне на пут и око 10 сати у вече стигли у Белу Цркву. И ако о нашем доласку писмо никоме јавили, сем хотелијеру да нам спреми преноћиште, ипак при нашем доласку у хотел затекли смо у њему румунску белоцркванску певачку дружину са њеним преседником и хоровођом, а одмах је затим дошла и немачка бело-
| цркванска певачка дружина. Овај изненадан и овако
одушевљен дочек запленио је све чланове. Председник румунске певачке дружине адвокат је и ватрен бранилац својих земљака, Румуна, у Ердељу. У хотелу нас
"је дочекао и председник општине белоцркванске. Од-
мах су отпочеле ватрене здравице и говори пуни одушевљења за заједничку ствар. Овај је дух провејавао и у свима песмама што су тога вечера певане. Немачка певачка дружина је отпочела са песмом „не дајмо се“ и на све стране у сали одјекивало је громко „не дајмо
_ се“. Немци су испевали неколико српских песама, а пе_ вадо се српски, немачки п румунски. Срба Белоцрквана
ни српског певачког друштва није било, по свој приЛици с тога, што им гостионичар, коме смо једино
| јавили за долазак, није на време јавио да смо дошли
што.ми веома жалимо Овај састанак чланови инж, ексКурзије не ће заборавити и овим путем шаљу својим пријатељима братски поздрав. Идућег дана, 10, Јуна, кренули смо се изјутра из Беле Цркве, стигли у Базјаш пред подне а после подне лађом из Базјаша кренулп се и стигли у Београд око 9 сати у вече. Екскурзија је завршена заједничком вечером на „Булевару“.
Међу члановима екскурзије за цело време путовања владала је права братеска слога и најпријатније расположење, те ће је се сваки пријатно сећати, а сразмерпо ведпким бројем и достојним понашањем свуда су оставили најбољи утисак. И ако је ова екскурзија чињена само у цељи студије, ипак је она и нехотице много допринела да се види, да Србија у културном погледу није изостала, кад је у стању да овакав деп број својих инжењера по свима струкама изашље на страну и да покаже, да има спремних људи за све гране техничке струке.
Ми пскрено желимо да се овакве инжењерске екскурзије сваке године предузимљу, па и да све већи и већи број наших кодега из разних струка у њима уче-
ствује где ће наћи и поуке и забаве.
15. Јула 1894 вод. Београд. Св. Недељковић.
оевјевењ———----