Srpski tehnički list

БРОЈ 10 КОНСТРУКЦИЈА ДРВЕНИХ СТУБОВА ЗА ДРВЕНЕ МОСТОВЕ

Као што је већ поменуто, мора се у горње обрасце у унети у метрима а 4, а и 1 у сантиметрима. Чл. 15. Размак шипова, Код стубова за друмске гредне мостове размак шипова изнови 0,75 до 1,00 метра; редови шипова вишегубих

стубова долазе у размаку од 0,60 до 0,90 метра.

Ако је пак број носача мали, као што је то обично елучај код железничких мостова, онда се шипови морају у близини носача концентрисати сл. 14 и 15, јер би иначе преглавнице морале здраве јако бити.

Чл. 16. Стубови са хоризонатним потиском, Стубови са носачима у виду потпорног строја, најјаче се обично тада напрежу, када су само једнострано оптерећени, јер тада дејствује хоризонатан потисак на стуб. Ако сан означимо разлику између оба хоризонатна потиска при једностраном оптерећењу, са ћ висину стуба, са ћ, висину ножице потпора В над основом стуба, онда добијамо за настављени стуб као највећи моменат, који на стуб дејствује :

МЕ а а Ена 12. ју

Ако је даље вертикални притисак, који у В дејствује = Р, онда је највеће напрезање

ДВЕ ар тв 18. Е У За квадратне шипове добијамо Па аи ТИ а2 аз Кога“ ==-Реа == 6 Мо дали 14 За обле шипове добијамо Пт ОИ ај ЕЛИ х 4" т 43

х Ка —_А4АР4— 82М=0...15. Ако ву шипови побијени, онда може највећи моменат да буде или на доњем крају А или на ножици потпора В. Ако означимо оба момента са М, односно М, онда је (види Винклерову „науку о еластицитету и јачини“ стр. 96 обр. 76):

М. — о М(фћ—ћ)(аћ—ћ) . 2 ћ“ ,

М, _ СО љеф— ћ)Зћ—ћ) .

ћ | ја; 16. 2 У |

СТРАНА 211

Ако је |) = (2 — уг) ћ= 0,586 ћ, онда је М, = М,; ако је пак ћ, > 0,586 ћ, онда је М, > М, а ако је ћ, < 0,586 Ћ, онда је М, < М,. Израчунавање димензија треба по томе извршити по обрасцима 13, 14 15.

Када се против потиска построје потпоре, тада се рачунање мора извршити са обзиром на сам потпорни строј, који ћемо случај описати доцније у теорији потпорних стројева.

Чл. 17. Средњи стубови од камена, За дрвене мостове граде се често и камени стубови. Ми ћемо овде у погледу јачине описати једино оне стубове, који имају да издрже само вертикалан притисак.

Рачунањем само са погледом на јачину против притиска, добијамо сувише мале димензије за извршење, те смо тако приморани, да применимо емпиричке обрасце. Свакако треба да је дебљина већа, у колико је притисак већи или у колико је распон већи, и у колико је стуб виши, јер са висином расте и напрезање на превијање и притисак ветра.

Навала леда код камених стубова од мањег је значаја због њихове големе масе, но код дрвених.

Ако означимо са:

] распон,

ћ висину стуба,

ђ горњу ширину стуба,

ј“ висину велике воде над коритом речним и са “у највећу брзину воде, онда можемо приближно ставити:

ђ—А+-ЕВТ+-СОћ+ Ој“... 17:

Сачиниоци А, В, Си П узимају се по извршеним мостовима, Редер има у своме делу „Ргакџзеће Пагге што Аег Ви еКепђацкипде“ образац: р=0,54 + 0, 2 ћ метра, а

Бекер у своме делу: „ВишеКепђацп“

3 ђ= 0,762 + 0,147 ћ ул“ метра.

Оба обрасца дају нешто јаче димензије, но што је потребно. 3 1. Мајер препоручује у „Пешвеће Вапге!било“ (од год. 1874) образац ћ = 1,5 + 0,005 | метра.