Srpski tehnički list

СТРАНА 294.

0 ЗИДАЊУ ЦЕМЕНТОМ ПРИ НИСКОЈ ТЕМПЕРАТУРИ

БРОЈ 10

8. Резултати опита извршених на мразу у отвореном простору.

Господину Тебтајет-у пошло је за руком да, уз суделовање грађевинске фирме Госћев « Сотр. и неких швајцарских Фабрика цемента, у околини Цириха даде извршити опите у већем обиму а при зимским мразевима. Ј

У тој цели израђени су, под надзором господина, Тефтаје:-а, повећи објекти од набијеног бетона, затим од ломљена камена, и цигље а са малтером од обичног креча, хидрауличног креча, цемента од згуре, и портланд цемента.

Ове последње две врсте малтера, употребљене су чисто и опет са примесом соли у 2% од тежине цемента.

Упоредо са опитима на поменутим објектима употребљени цементи по пропису су испитани, и тела за опите на растезање и притисак израђена су у смеси од 1 :8, а опити са истима извршени су у три разна размака времена. Половина тако спремљених тела, одлежала је под водом прописано време, а друга половина изложена је одмах, пошто су тела из модела извађена, у свежем стању упливу мраза,

Дејство мраза трајало је обично 10 до 12 ча-

сова, тако да је за 24 часа свако тело издржало два, пута дејство мраза а затим одкрављивање у води.

После 7-мо и 28-мо дневног рока за стврдњавање одређена је кохезија малтера, а она тела одређена за опите у последњој периоди, пошто су била изложена 20-огубог смрзавању и крављењу, остала су под водом годину дана.

Савремено са израдом објеката за опите. израђена је од сваке сорте употребљеног малтера извесна количина тела коцкастог облика, пак су та тела изложена била поред самих објеката упливу времена,

Пошто је био утврђен програм за рад и материјал на лице места довезен, приступило сеје 7. Јануара 1891. изради поменутих објеката. То је трајало три дана, а температура ваздуха била је следећа:

Т-ог Јануара

8 час: — 106 "6; 128 час.: — (1 "0, 6 чав, — Феб З-ог Јануара

8 чав.: — 9, 50 С; 18 час.: — 1. 60 0; 6 час. — ВлоС 9-ог Јануара,

8 чав.: — 11, 59 6; 12 час. : — 9,0; 6 час.:— 10:06

Физикама својства употребљеног материјала при овим опитима, виде се из следеће таблице.

55 | 5 5 ЧВРСТОЋА НОРМАЛН. МАЛТЕРА -е|о Ма, 54 |2> |а об | остатак | Ке на стаз – ~ б С ) - | 5 = 5 н је Е | У К после # | после 28 ПОСЛЕ НАИМЕНОВАЊЕ Ра И В 65 => а ДАНА ДАНА 1 године МАТЕРИЈАЛА о — __|а = Е. 2 Е Ф а 8 = Ф = ен Е-_|< =2|а || 5 2 5 = 5 = 5 вв Ба ва на | Вав | а | Бо Е Би о а г|:г 9о| же | Ен 8 | он Е = ~ п5 = = = о 2. о = [ = о а > | = = с5 = с5 Е" с9 2" | = ју Ен 5 Ен Е“ | Портланд цемент, У1ојет не смрзнуто | 8,04 2,27 | 22 | 1,9)146| 18,4 286,6) 26,1 |296,1) 38,2 410,0 смрзнуто — | | — | — | — |161|1819 32,2 2844 49,8 |365,8 Цемент од згуре Сћотадег не емрзнуто | 2,62) 9,90) 8 0,0 | 10,0 19,7 |167,0) 25,1 |201,4! 32,0 3014. смрзнуто — | |— | — | — 0,0! 30,2 3,3) 78,0) 18,8 | 196,9 Хидраул. креч, Беосаћте не емрзнуто — | —- 24 | 250) — 24, 140) 7,8) 35,3) 17,9] 85,8 б Сотр. . 5 4, омрзнуто — | |— | — | — 0,0 40) 65) 27,8) 18,8 | 62,8

15. Новембра 1894. год.

РУБ Њ

(СВРШИЋЕ ОЕ)

М. Милашиновић.

ЕДЕШКЕ

—>

Алиманијум. — Као што је познато проналазачу | _едектролизе Пауујју није испало за руком да глину.

електролитичким путем раствори на њене састављене делове. Тек УбМе: 1827. успео је да то изврши

једну леалу металну куглицу од истопљеног алиминијума. (а дотле нечувеним издатцима а потпором Француске државе бејаше Осуше у 50, тој години дотерао

влажним хемиским процесом, а 1845. могао је добити | да по Велеровој методи добије један већи комад; од