Srpski tehnički list

ПР

ПТ

Прилог „Техничком Лиету«“

основа

ЗА.

ти

ПОЕАПЊЕЕЊЕ ЛОЖОМА ПЕТА |

Задатак локомотиве. Задатак је локомотиве да пропаведе и смести у себи силу, која ће бити кадра. да извесну множину људи или извесну количину разних потребних предмета сувим пренесе с једног места на друго са извесном брзином, те да тако приближи удаљена места једно другоме што више и олакша снаб. девање једнога места са оним потребама, које оно у својој околини не може да подмири, а са извесном бр. зином, која одговара потреби, природи пруге (успони, кривине п др.) и климатским односима.

У историјском делу пзложићу разне спстеме локомотива и њин развитак, а сад ћу говорити само о обичним локомотивама за главне железнице

·_ Место, у коме покретачка, моторна, сила локомотиве врти евој рад, то је парна машина са њеним прибором, Као код сваке парне машине, тако и код локомотивне, уз њу мора ићи: парни котао са ложиштем и целим прибором, спровођење паре у парне цилиндре, цео механизам за развођење паре (епетти) и цео прибор за преобраћиње праволинејног кретања парног клипа у ротацијоно кретање, котрљање. покретачког точка а с њиме у свези и осталих точкова локомотиве. Ова покретачка сила — напон паре, њен притисак на парни клип — да би превела воз с једног места на лруго, мора дејствовати на целом путу између та два места парна машина мора дакле ићи заједно са возом. (О тога код локомотива основна плоча, за коју је парна машина утврђена, није непомична, као код стацијонерних парних машина, већ је. у виду уздужног носиоца, намештена на осовине и точкове, образује дакле једни кола. која креће сама парна ма-

шина и која иду покрећу се, заједно са возом, откуда и долази назив „локомотива.“ Даља одапка локомо.

тивне парне машине састоји се у томе што је она двојница, т. ј. на локомотиви су намештено две једнаке парне маттите ен" сваке страве по једна, и то тако, да-ручица парне матине е једне стране заклапа са ручицом (Кате парне, машине е друге стране локомотиве утао од 90", што је непзосгавво нужно, да би се ло= комотива из сваког положаја могла покренути, па и онда, када се клит једног цилиндра налази у мр. вој тачци, и да би дејство парне маштине било што једначије, кретање равномерније јер за замајник (бећуппатад), – који би пстој цељи служпо, нема места на локомотиви. Покретачка сила -— пршљисан паре на клип — пренаша се посреством клипне дршке, кушаача.

(Ке коре и машке (бејтфаавсе) на ручицу покротачког точка (1 (Рмеђтад), те се овај окреће, котрља по шини.

окретачки Точкови у вези су са осталим точковима посреством уздужних носилаца и спрегача (Кпррејзбапсеп) те се при окретању. котрљању, првих ш оги котрљају п носе на себи локомотиву, а ова опст вуче влак

за со ом

Терет воза, који локомотива вуче за собом, раздељен је и смештен у поједина нарочито за то уде нена кола. — Кретању ових кола, кло п саме локомотиве, противе се извесни отпори. који долае: од тарења појединих делова, од трења при котрљању точкова по шинама, од неравности пруге од кривина, успона, ветра и др. Код локомотиве поред ових отпора долазе још неки други, само њој својствени отпори, о чему ћемо скоро опшпрни е говорити. (ве оне прве отпоре зваћемо, краткоћо ради, једним пменом „инор теглења влака.“ = Пари, што се у парном котлу развија, улази у парне цилиндре, ПЕН на њине клипове,“ И“ посреством покретачког механизма пааина дршва. _Машка им се дејство на ручице покретачких точкова “и Баг 6. рењ: кова по шинама не би био довољно јак (т. ј. кад точкови не би били“ а а каки. не 561 се са довољним притиском одупирали о шине, а трење клизања је сразмерно пер. те би. покретачка сила,

основи 83 ГРАЂЕЊЕ ЛОКОМОТИВА | : у у 1