Srpski tehnički list
и
а] Ту = 5 -9
где је 5 један константан коефицијенат отпора, независан од брзине У и од оптерећења 09.
2. Отпори на успонима.
Ако је « угао нагиба ковине пруго према хоризонтали, д тежина кола у кгр, (ф; тежина кола у тонама (О = 0,001. 9), да тежина точкова, онда ћемо, према слици 1. имати следеће: тежина кола
ф разлаже се на косини у 2 компоненте, једну у правцу косине пруге у вредности (), вата и једну у правцу нормале на ковину пруге у вредности (). сове; компонента (). сова замењује дакле силу () код
хоризонталне пруге. Сем отпорне компоненте што произлази од силе () сова, која. је равна по отпорном дејству сили ( код хоризонталне пруге, теглећа снага локомотиве има да савлада још и компоненту (). «та, те ће, према томе, део 7 теглеће снаге, који је нужан за вучење влака уз успон, морати бити раван отпору, који би се имао савладати на правој хоризонталној прузи кад је тежина влака () сова у кгр. или (), сова
(ЈУ у тј у тонама (ле је О; == 7500) рив компонента. () зта = 1000. О, во, која дејствује низбрдо ; дакле мора, бити Уа. == ћу! ду сове += 1000. 0); ли у зрр. за вожење узбрдо.
При вожењу низбрдо отпор ду, у, сове, што одговара отпору на хоризонталној прузи, остаје исти као и при вожењу узбрдо; исто тако и компонента ) зте = (Ок 1000). ап а остаје по апсолутној вредности иста, само што сад има други знак, не дејствује у супротном правцу теглећој сили као мало-час, већ у истом, помаже јој дакле а не одмаже, тв с тога теглећа снага може у толико мања да буде Вредност теглеће снаге У; при вожењу низбрдо при истом нагибном углу « биће дакле
7, = ту, ду, сова — (1000. О). вте.
т : ту" за : . Или, ако обе. вредногти 2 за узбрдицу и А, за низбрдицу напишемо уједно, добили бисмо овај оншти из-
раз за отпор влака при вожењу по косини:
Та == ду д, сове + (1000. О +) ва
где знак -|- важи за успоне а — за падове. За главне, адхезијоне, жељезнице нагиб је « тако незнатан, да можемо ставити. сова = 1, а за = [о __-1 (нагиб у деловима хоризонталне дужине), и онда последњи израз за /, прелази у овај
7 == Ић (% ЗЕ 1000. 1 === 9. (тћ за 1000. 7.
То је део теглеће снаге, који се троши на савлађивање отпора при кретању влака у косинама а
на целу тежину влака () = 1000. 0 ; на једну тону тежине влака биће дакле 7; у: 4
7, == Одг == Ић НЕ 1000. 1.
(Овде можемо одмах одговорити и на питање: да ли се при кретању влака узбрдо и низбрдо-
губи или добија на раду 2 (претпоставив да је нагиб толики, да се не морају при кретању низбрдо да упо
требе кочнице). Механички рад, који има да се утроши при кретању влака, на целој прузи од полазне тачке А,
преко В а (0) па до крајње тачке 0, (ел. 2), мора бити раван суми механичких радова нужних за кретање влака, на појединим деловима пруге: АВ, ВС, (СТ) са косинама ђ, 19 4). 15 (нагибним углима а), бо = 0, «а и дужинама 5), 80, 83 И ако делове теглеће снаге за те поједине отсеке пруге означимо по реду са 71