Srpski tehnički list

- _г. Отпор од ваздута (ветра). Овај отпор расте са квадратом брзине, већи је што је влак дужи и што је бочна страна влака већма изложена ветру (т. ј. што је правац ветра ближи нормали на бочну површину влака'. Вредност овог отпора не да се тачно одредити рачуном, већ само на основу опита. Дешава 25 новембра 7 децембра

се да овај отпор буде два пут већи од укупног отпора влака, а 1869 године ветар је претурио кола на герличкој (бб) железници.

Опитима чињеним на Француској источној жељезници нађено је, да је отпор ваздуха Хе у кгр. ако ветар није здраво јак:

< - ', 1, за путничке и мешовите влаке са брвином од 32—50 килом. на сах. Је = 0,009. А. уз

, 2 Н возове са брзином 50—60 килом. на сах . . . . . Хе==0 006. Аг

о 3, „ брзе с 5: 5 10—80. |, МР Еш отне 0004: Ала

. 2 „ где је А'" површина бочне стране влака а у брзина влака у килом. на сат.

И на железници Об-Мидеп чињени су са влацима опити ради одредбе отпора ваздушне струје, и при том је мерен нарочито притисак ветра на чеону и на бочну површину влака. па је нађено, да бе при | "средњем чеоном притиску ветра од +27 кгр. на 1 кв. м. и при средњем бочном притиску ветра од 5,1 кгр. : на 1 кв. м мора теглећа снага повећати за 21", да би овај отпор ветра био савладан. | Ради боље прегледности и лакшег и бржег рачунања добро ће бити да се ови отпори за праву Б хоризонталну пругу скупе уједно. Неки су од ових отпора независни од брзине влака и од оптерећења | (као што је отпор трења осовина у лежиштима и отпор трења котрљања точкова), неки су опет зависни од брзине влака и од оптерећења (као што је отпор усљед неравности пруге, где је колебање кола у толико јаче, што је брзина већа п што су кола мање оптерећена); неки су зависни од оптерећења и квадрата брзине (као што је отпор при преласку точкова преко сучељака шина); најзад отпор, који причињава ваздух (ветар), не зависи ни мало од оптерећења, али зависи од брзине влака. Ми можемо поставити општи израз за све ове отпоре, екупив их уједно; но пошто се отпор ваздуха да само приближно одредити, то га можемо из општег израза и изоставити и само га тиме урачунати, што ћемо константне коефициенте у општем изразу у толико веће да узмемо. Тада би тај општи израз за укупни отпор влака на правој хоризонталној прузи имао овај облик

Ду == (а --ђу – су) () — (а = ђу -- су2).1000 .

или бе 47 ћу = 1000 (а у -- суг) на 1 тону тежине влака.

Овде Ху означава укупни отпор влака на правој и хоризонталној прузи, () тежину влака у кгр. а (), тежину влака у тонама, у брзину влака;а, ћи с су конетантни сачиниоци, који су независни год у и 0.

Место овога израза употребљује се и један простији

ћу = (а _-ђуг).0 = (а = ђуг) 1000. Ф%

УДА | ћћ == 7 = 1000 (а = ђуг) ;

или и израз:

Гл = (а - ђу) Ф = (а — ђу) 1000. %

УЛ

Ме 1000 (а = ђу) на 1 тону тежине влака;

или најзад израз: ћу == (а + ђуд) ( = (а 4- ђуз). 1000. %

И " = ог — 1000 (а -- уз),

Вредност коефицијената 4, ђ и С може се одредити само опитима за разне случајеве (разне тежине () и разне брзине у влака), о чему ћу говорити у једном од следећих одељака. Ако се брзина у незнатно мења (пруга једнолика, нема знатних разлика у нагибу пруге), онда

Е -се Гћ може одредити и из