Srpski tehnički list

СТРАНА 84

Малтер од хидраул. креча: 1 део по волум. хидрауличног креча на 8 дела песка; количина воде од прилике 19,0%,.

Малтер од цемента згуре: 1 део по волум. цемента на 3 дела песка; количина воде од прилике 18,89/.

Малтер од портланд цемента: 1 део по волум. цемента на 8 дела песка; количина воде од прилике 15,0%.

Бетон је био састављен: од 1 дела спојног средства (по волумену) на 2 дела песка, на 4 дела речног округлог шљунка; количина воде била: за бетон од портланд цемента 10%; за бетон од цемента згуре 1%; а за бетон од хидраул. креча од прилике 1294 од тежине саставне материје малтера у сувом стању.

Сачињено је свега 17 тела за опите, у укупној ду-

жини Фронта 37,1 м. а 17,82 м“ кутне садржине, и то.

тако да је заузимао:

бетон 2,20 дужине; 1,50 м. висине; 0,80 м. дебљине;

зид од ломљеног камена 2,20 дужине; 1,50 м. висине; 0,40 м. дебљине;

зид од цигље 2,15 м. дужине; 1,50 м. висине; 0,25 м. дебљине.

Сви објекти стајали су слободно, изоловани, на дашчаној подлози од 4 см. дебљине, која почиваше на 20 см. дебелом елоју песка. Горња ивица дасака беше у висини тла.

Приликом зидања констатовано је, да је свежи малтер већ после У4—-1 сата био крут, а да је онај на саставима ван изгњечени малтер био смрзнут; но није се могло испитати до које је дубине то било. Тела од бетона остала су једап дан у калупу. Пошто је калуп дигнут, показо се бетон доста чврст, и био је местимице јаком кором леда покривен.

Двадесет четири часа по довршењу извесног дела зида или бетона, олепљена је северу окренута дужа страна дотичног тела. а тако исто и једна ужа страна, ва истим малтером са којим је оно и овидано, у дебљини од 1,50 см.

Тако исто покривена је горња површина појединих објеката са лепом од истог малтера, према крајевима

0 ЗИДАЊУ ЦЕМЕНТОМ ПРИ НИСКОЈ ТЕМПЕРАТУРИ БРОЈ 2

знатно истањеним. Ово је учињено одмах по довршењу неког објекта.

Први преглед свих објеката извршен је 2. Фебруара, и тад је изгледало да су сва тела, као и њихов леп, остала неповређена.

Другим прегледом, месеца Маја 1891. године, нађено је да је леп и горњи покров са оних објеката отпао, који су били озидани каменом за влагу непробојним и малтером од обичног креча; дочим је хидраулични креч био боље шрионуо, и ако је местимице испод коре било шупљина и иначе начетих места.

Леп у цементу по свуда се је добро одржао, но на горњем покрову, који је израђен са малтером без примесе соли, показале су се на ивицама пукотине и љускање.

Бетон од несољеног цемента био је мање чврст, но онај са примесом соли; а бетон од хидрауличног креча био је с поља оштећен. Површине и ивице појединнх објеката, поред тога што су биле слабије кохезије, постале су рапаве и тупе,

дид од ломљоног камена бпо је неповређен, сем код оних објеката озиданих белим кречом. Код ових био се малтер распао, и то на знатну дубину, упливом мраза. дид од цигаља озидан обичним кречом боље се одржао; но и код овога били су слојеви малтера доста разлабављени. То исто, но у слабијој мери, може се рећи и за зид од ломљеног камена са малтером од хидрауличног креча. Много боље покавао се је малтер од хидр. креча у зиду од цигаља, јер се у том случају у опште није могло видети да је било какве штете од мраза.

Коначни преглед стања свих објеката био је 17. Априла 1899, па су два дана доцније, 19. Априла, делимично разрушени у присуству чланова удружења швајцарских Фабриканата креча и цемента.

Коначно констатовано стање појеоиних објеката, изложено је у следећем табеларном прегледу:

ИЗГЛЕД ОБЈЕКАТА

од

ПОРТЛАНД ЦЕМЕНТА

НЕСОЉЕН

На 20 см. над земљом на површини промрзо; у осталом потпуно неповређен, чврст и без замерке.

Бетон СвОљЉЕН

У опште без прекоран; чвретоћа п отпор при употреби шиљатог длета као код несољеног.

Зид од ломљеног камена

Без икакве повреде и трагова дејства мраза.

Зид од

Сасвим неповређен и без икаква трага од уплива мраза; малтер је толико уз цигље прионуо да се при покушају кидања горњег слоја цигља ломи.

Без пкакве повреде; чврстоћа малтера као код песољеног. цигље Исто стање као код несољеног.