Srpski tehnički list

БРОЈ 8 ОКЕЛЕ ВА СВОДОВЕ и намештен између рогљева спољних гамадних зидова и оба олтарна четвртаста стуба, а израђен је тако да са обе стране има лица. Лице према улазу украшено је пластично са слободним округлим стубовима, дубоким оквирима икона и пристојно испупченим и украшеним венцима; лице према олтару слично је првоме, но само је слабије изражено, јер место слободних стубова дошли су пиластри и блажи оквири, али једнаке атуле као и на првоме. Основна му је боја црна подражавана црном мрамору са белим жилама, као символу тужне цркве. Пластични и профилирани украсни делови позлаћени су.

Може се рећи да је избор икона за иконостас био сретан и да су од праве уметничке вредности; мотиви за исти узети су махом из српске историје, изузимајући престоне иконе и свете троице.

Као завршетак црквеног украса да напоменем и камене плоче са натписима. Њихова су слова удубљена па по том позлаћена.

Цео унутарњи украс са црквеним намештајем изнео је око 12,600 динара.

За црквене утвари, које је основатељка такође набавила за ову цркву као: књиге, свећњаке, чираке, по-

КАМЕНИХ МОСТОВА СТРАНА 48 лијелеј, кандила, крст, путир, одежде и Т. п. плаћено је 7.200 динара.

Целокупни издатци око грађења, украшења и набавке потребних ствари за ову цркву, износе у колико је то писцу овог чланка познато, око 81.200 динара рачунајући ту и оне издатке које је госпођа Драгиња више као поклоне учинила. Госпођа Драгиња чинила је свесрдно и зато нека јој је хвала.

Српству би требало да има више овако узвишених и племенитих личности, као правих мецена уметности, чије би дарежљиве руке учиниле да иу Србији опа достигне ону висину на којој стоји у другим државама. јер без „мецена нема уметности.“

Овако саграђену, украшену и свима потребним утварима снабдевену цркву, осветило је Његово Високопреосвештенство Архи-епископ београдски п Митрополит српски Господин Михаил са многобројним свештенством на дан 9. Маја 1898. лицем на св. Николу летњег, а по освећењу црква је предата београдској општини на чување и одржавање.

Његово Величанство Краљ Србије Александар 1, високо ценећи пожртвовање ове задужбине, одликовао је Госпођу Драгињу краљевским орденом Ов. Саве Ш. редом

офа хе ио————

СКЕЛЕ ЗА СВОДОВЕ КАМЕНИХ МОСТОВА.

по ПРЕДАВАЊУ ПРОФ. ВинЕЛЕРА НА БЕЧКОЈ политехници,

ИЗРАДИО М. Ј). ВАЛЕНТА

ИНЖЕЊЕР

(ОА СЛИКАМА НА ЛИСТОВИМА : 109.110. п 11)

1. Терет који дејствује ма скелу.

1. Услови равнотеже.

Правац притиска кога поједино камење свода чини на скелу, варира у неколико, према положају камена, Он може са нормалом на интрадос свода заклапати угао чији је максимум раван углу трења. Претпоставићемо, да је притисак нормалан на интрадос свода.

а) Клизање. Акојскела усљед клизећег покрета камења попусти, онда притисак на спојницу заклала са нормалом на исту угао трења 8.

На неки део свода АВА'В' (ел. 1.) дејствују ове силе: 1. сопствена тежина свода (1 са нападном тачком у тежишту 5); 2. притисак на спојницу Г, под углом ф ка нормали на А; 3. притисак на спојницу Г' под углом ф ка нормали на. А,В, и 4. реакција ЈУ скеле у средини дела АА' а управно на доо интрадоса 44". Ове силе морају се склопити у четвороугао.

Правац свију сила одређен је, и онда је могуће одредити две силе, кад су друге познате. Ако је н. пр. 6" и Ро дато, онда се може одредити еи #.

Правци сћла Ри (С секу се у Е. Резултанта из р и 6 дејствује паралелно дијагонали ас полигона сала, ако кроз Е повучемо паралелу ка ас, која сече нормалу кроз тежиште 8 у тачци К, онда је У пресечна тачка правца силе Н и резултанте сћла Пи 6, кроз њу мора дакле пролазити правац силе Р'.

6. Обртање. Описана је конструкција могућа само док сила ЈР' доиста сече спојницу 4'В'. Лежи ли просечна тачка ("% ван А'В' (ел. 2.) онда није више могуће клизање но само обртање око тачке А'. Кад би правац од Р' пролазио баш кроз тачку „А', онда би се у ивици А: појавио концентрисан притисак, што у ствари не бива, притисак се дбли. Зато треба притисак Р' провести кроз неку тачку С", која одстоји за неколико сантиметара од А'. Сад није познат правац силе П' већ само њена нападна тачка ('. У полигону сила повлачи

се сад страна ад паралелно ОК, а тачка ЈУ одређује се онако исто, као што је под а показано.

9. Терет једног дебла свода.

Предпоставимо сад, да је скела од почетка О до неке произвољне тачас А оптерећена. (ел. 8.). Треба,